Svetski izveštaj za Srbiju 2021.

Zaključci

• Zabrinutost zbog toga što organi vlast ne reaguju adekvatno na fizičke napade i pretnje novinarima i novinarkama.
• Zaključno sa avgustom 2020. godine, vodilo se 34 predmeta protiv 188 osoba i 14 predmeta protiv 36 osoba tek treba da uđe u sudsku proceduru za ratne zločine počinjene u ratovima devedesetih. Prvo suđenje za ratne zločine u Srebrenici počinjene u julu 1995. godine se odlaže od decembra 2016. godine zbog lošeg zdravstvenog stanja osumnjičenih.
• Poziv na saradnju vlasti Srbije i Kosova u pronalasku nestalih iz rata na Kosovu upućen o strane predsednika Srbije.
• Smanjen broj registracija za azil i broj tražioca azila u odnosu na prethodnu godinu. I dalje otežan pristup procedurama, nizak broj odobrenih zahteva i dugo trajanje postupanja po zahtevu. Šest centara preopterećeno. Pravni status dece bez pratnje nije dobar jer stariju decu tretira kao odrasle. Mali pomak u donošenju dugotrajnijih rešenja za izbeglice i interno raseljena lica iz ratova devedesetih.
• Nastavljeni napadi iz mržnje prema LGBT+ osobama. Registrovano 17 napada, od čega su 8 fizički napadi a 7 pretnje.
• Vlasti kritikovane u izveštaju o sprovođenju odredbi Istambulske konvencije. Hitno potrebno adresirati rodne stereotipe i promociju jednakosti.
• Vlasti nisu preduzele korake u deinstitucionalizaciji smeštaja osoba sa invaliditetom. Mnogo dece sa invaliditetom onemogućena da prate online nastavu.

Sloboda izražavanja

Vlasti nisu adekvatno reagovale na pretnje i napade na novinare što izaziva zabrinutost. U periodu januar-avgust 2020. godine, Nezavisno udruženje novinara Srbije je registrovalo 28 fizičkih napada i 33 slučaja pretnji ili zastrašivanja usmereno prema novinarima. Apelacioni sud u Beogradu je preinačio presudu iz 2019. godine u slučaju četvorice optuženi za ubistvo novinara i urednika Slavka Ćuruvije. Na julskim protestima su novinari napadani i pored toga što su pokazali novinarske akreditacije.

Odgovornost za ratne zločine

U periodu januar-avgust, Specijalni tužilac za ratne zločine je pokrenuo dve nove istrage i objavio dve optužnice za 4 pojedinca. Jedan apelacioni sud u Beogradu je osudio jednog niže rangiranog zvaničnika za ratne zločine, dok je sud prve instance u Beogradu osudio tri osobe za ratne zločine za isti period. Zaključno sa avgustom 2020. godine, ukupno se vodilo 34 predmeta protiv 188 osoba kao i 14 predmeta protiv 36 osoba koji nisu ušli još u sudsku proceduru. U septembru je jedan beogradski sud izdao nalog za hapšenje bivšeg vojnika Rajka Kozline, nakon što je odbio predaju u junu za odsluženje kazne od 15 godina zatvora za ubistva civila u ratu na Kosovu u periodu 1998-1999. godine. U martu je Apelacioni sud u Beogradu potvrdio presudu Nikoli Lujiću, bivšem pripadniku Crvenih beretki, osuđenom na kaznu zatvora od 8 godina zbog ratnog silovanja jedne žene u Brčkom 1992. godine. Jedan beogradski sud je osudio bivšeg vojnika na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine za jedno ubistvo i dva pokušaja ubistva civila u Bosanskom Petrovcu 1992. godine. Takođe je u julu je osuđen jedan bivši vojnik za prebijanje i nehumano postupanje prema bošnjačkim civilima u opštini Ključ 1992. godine.

Prvo suđenje u Srbiji za ratne zločine u Srebrenici je odloženo zbog toga štose osumnjičeni nisu pojavili u sudnici. Ukupno osam bivših pripadnika policije bosanskih Srba koji borave u Srbiji su optuženi za ubistvo više od 1300 Bošnjaka u julu 1995. godine. Suđenje je odloženo 18 puta od kada je započeto u decembru 2016. godine zbog toga što se optuženi pozivaju na loše zdravstveno stanje.

Nakon sastanka sa premijerom Kosova Avdulahom Hotijem, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je predložio saradnju sa Vladom Kosova na identifikaciji lokacija nestalih osoba iz rata u periodu 1998-1999.

Pravo na azil

U periodu januar-avgust 2020. godine, u Srbiji je registrovano 2084 tražioca azila, mnogo manje nego u istom periodu prethodne godine (6156). Najviše registrovanih dolazi iz Avganistana. UNHCR procenjuje smanjenje broja tražioca azila u vladinim centrima sa 5420 prethodne godine na 4050 u 2020. godine. Problemi su i dalje prisutni u vidu otežavajućeg pristupa procedurama, niskog procenta priznavanja statusa i dugog trajanja donošenja odluka. Ukupno 6 od 16 centara je bilo preopterećeno sredinom oktobra.

Ukupno 37 dece bez pratnje je registrovano u periodu januar-avgust u odnosu na broj od 437 za isti period prethodne godine. I dalje postoji problem pravnog odnosa prema ovoj kategoriji, što proizvodi posledicu ophođenja prema starijom deci kao prema odraslima.

Primećen je mali pomak za uspostavljanje dugotrajnih rešenja za izbeglice i interno raseljena lica iz ratova devedesetih. Nije bilo smanjenja broja registrovanih u okviru ove kategorije.

Seksualna orijentacija i rodni identitet

Nastavljeni napadi, pretnje i kampanje usmerene protiv LGBT+ zajednice. Organizacija Da se zna! Je registrovala 17 napada mržnje protiv LGBT+ osoba, uključujući 8 fizičkih napada i 9 pretnji.

Prava žena

U svom prvom izveštaju za Srbiju, grupa eksperata zadužena za monitoring sprovođenja Istambulske konvencije o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici je zaključila postojanje „rupa“ u uslugama i prepreka za traženje pomoći za žene i devojčice žrtve nasilja, naročito u slučajevima silovanja i seksualnog napada, i tražila je od vlade da hitno adresira rodne stereotipe i promociju jednakosti.  

Osobe sa invaliditetom

Na hiljade odraslih osoba i dece sa invaliditetom se nalazi u institucijama. Vlasti nisu uspele u nameri deinstitucionalizacije i izmeštanja ove grupe u život u zajednici. Vlasti takođe nisu objavile podatke o tome koliko je osoba preminulo od bolesti COVID-19 u ovim institucijama. Mnogo dece sa invaliditetom je bilo onemogućeno da prati online nastavu.