Svetski izveštaj za Srbiju 2020.

Human Rights Watch / januar 2020.

Human Rights Watch je nezavisna, nevladina, međunarodna organizacija, koja brani prava ljudi širom sveta, sa ciljem očuvanja ljudskog dostojanstva i unapređenja stanja ljudskih prava za sve. World Report 2020 je trideseti izveštaj o stanju ljudskih prava, koji svake godine Human Rights Watch objavljuje. World Report 2020 se osvrće na događaje na polju ljudskih prava u 2019. godini i obuhvata analizu preko 90 zemalja širom sveta, među kojima je i Srbija.

Zaključci

  • Sistem azila u Srbiji je nedovoljno efikasan, sa niskom stopom priznavanja azila.
  • Bezbednost novinara je i dalje ugrožena, kako napadima tako i pretnjama zbog izveštavanja o osetljivim temama.
  • Suđenja za ratne zločine su bila spora i bez neophodne političke podrške. Sistem azila je nedovoljno efikasan, sa niskom stopom priznavanja azila.
  • Ne postoji pomak po pitanju društvenog statusa LGBT+ osoba i osoba sa invaliditetom.
  • Zastoj u pregovorima Beograda i Prištine je ostao nepromenjen tokom cele 2019. godine.

Pravo na azil

U periodu od januara do kraja avgusta 2019. godine, u Srbiji je 6.156 osoba izrazilo nameru za traženje azila, što je znatno veći broj lica u odnosu na godinu koja je prethodila, kada je broj iznosio 4.715. Najveći broj osoba tražioca azila je dolazio iz Pakistana, zatim Avganistana i Bangladeša. Samo 161 osoba je zapravo podnela zahtev za azil u navedenom periodu.

Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) je procenio da se krajem avgusta 2019. godine u Srbiji nalazilo oko 5.420 tražioca azila i migranata. Mnogi su kroz Srbiju prolazili samo tranzitno, odakle su odlazili u Bosnu i Hercegovinu, odakle su pokušavali da realizuju svoj krajnji cilj – da preko Hrvatske dođu do neke od država članica Evropske unije. U Srbiji postoje 16 prihvatnih centara za izbeglice, po kojima su navedena lica raspoređena.

Ono što je takođe istaknuto kao manjkavost sistema azila u Srbiji jeste broj dece bez pratnje, koji se skoro udvostručio u 2019. godini u odnosu na prethodnu. Sistem procene godina dece bez pratnje ne postoji, te se često dešava greška tretiranja starije dece kao odraslih. S obzirom na izuzetno mali broj mesta za zbrinjavanje dece bez pratnje, ona se smeštaju u prihvatne centre sa ostalim raseljenim licima, s kojim nisu u srodstvu, čime se povećava rizik da budu zlostavljana. 

Postignut je mali napredak ka trajnim rešenjima za izbeglice i interno raseljena lica iz balkanskih ratova koji žive u Srbiji. Prema srpskom povereniku za izbeglice i migracije, u Srbiji je od jula bilo 26.520 takvih izbeglica, većina iz Hrvatske, i 199.584 interno raseljenih, većinom sa Kosova.

Sloboda izražavanja

Trend ugrožavanja bezbednosti novinara kao i kampanje usmerene protiv njih, u kojima su obeležavani kao “izdajnici” i “strani plaćenici” nastavile su se i u toku 2019. godine. Tako je Nezavisno udruženje novinara Srbija (NUNS) zabeležio 27 slučaja u kojima su novinari bili izloženi nasilju i pretnjama, među kojima je bilo i 8 fizičkih napada na novinare. Samim tim, Srbija je na indeksu Reportera bez granica koji beleži slobodu medija u svetu spala sa 76. na 90. poziciju na listi od 180 zemalja. 

Urednik BIRN-a, Slobodan Georgiev, je tako bio meta pretnji nakon snimka koji je cirkulisao na Tviteru, a koji je njega i druge nezavisne novinare i medijske portale okarakterisao kao izdajnike, što je osudio medijski predstavnik OEBS-a, uz navode da takve kampanje ugrožavaju bezbednost novinara. Meta pretnji bila je Zana Cimili, novinarka N1 sa Kosova, kojoj su stizale anonimne pretnje smrću putem društvenih mreža. Istraga ovog slučaja dovela je do hapšenja osumnjičene osobe. Zabeležen je i napredak u istrazi o smrti tri istaknuta novinara, Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića. U aprilu je Viši sud u Beogradu osudio bivše predstavnike državne bezbednosti Ratka Romića i Miroslava Kuraka na 20 godina zatvora za organizovanje i učešće u ubistvu Slavka Ćuruvije, a Radomira Markovića na 30 godina.

Suočavanje sa prošlošću

Nedostatak adekvatnih sredstava, efikasnih mehanizama za zaštitu svedoka, kao i odsustvo političke volje za procesuiranje ratnih zločina, obeležilo je i 2019. godinu.

Do avgusta, Apelacioni sud u Beogradu je za ratne zločine osudio pet nižih zvaničnika, dok je prvostepeni sud doneo dve osuđujuće i tri oslobađajuće presude. U vreme pisanja ovog teksta, 56 osoba je bilo pod istragom zbog ratnih zločina, a 20 predmeta je bilo u toku pred srpskim sudovima. Od osnivanja Tužilaštva za ratne zločine 2003. godine, donete su 133 presude, od kojih su 83 osuđujuće i 50 oslobađajuće.

Viši sud u Beogradu održao je tokom godine ročišta na suđenju osmorici bivših policajaca, bosanskih Srba, optuženih za ubistvo više od 1.300 bošnjačkih civila iz Srebrenice u skladištu u selu Kravica, u julu 1995. godine.

Glavni tužilac iz Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS), Serž Bramerc, je u julu izrazio zabrinutost Savetu bezbednosti UN-a da se u Srbiji i drugim bivšim jugoslovenskim zemljama osuđeni ratni zločinci smatraju herojima, naširoko veličanim od strane političara, uz decidno negiranje ratnih zločina. Pozvao je Srbiju i susedne zemlje da podrže proces regionalne saradnje radi procesuiranja ratnih zločinaca.

Članovi američkog Kongresa u februaru su pozvali predsednika Aleksandra Vučića da preduzme mere za rešavanje ubistava trojice albansko-američke braće Bitići 1999. godine nakon što ih je privela srpska policija. U maju je Vučić rekao Skupštini Srbije da nema dokaza ko je počinio ubistva. U julu je Odbor za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD doneo rezoluciju kojom se Srbija poziva da odgovorne za ova ubistva privede pravdi.

Seksualna orijentacija i rodni identitet

Život LGTBTI populacije u Srbiji je u toku 2019. godine bio pod pretnjom kao i ranijih godina, te se u izveštaju navodi da su istrage o napadima na LGBTI osobe spore a da su presude retke. Organizacija za zaštitu prava LGBTI osoba, Da se zna, zabeležila je 17 fizičkih napada na LGBTI osobe, kao i 5 pretnji. Beogradski Prajd se 2019. održao bez većih incidenata i uz povećano prisustvo policije. 

Prava osoba sa invaliditetom

U 2020. godini se nije znatno popravila situacija u odnosu na položaj osoba sa invaliditetom, kako Srbija nije usvojila konkretan plan kojim bi omogućila da osobe sa invaliditetom žive u zajednicama a ne u ustanovama. Takođe, sistem po kojem bi obrazovanje bilo inkluzivno za decu sa invaliditetom nije ustanovljen.  

Ključni međunarodni akteri

Dijalog Beograda i Prištine od 2018. godine nije znatno napredovao, što nije ostalo nezapaženo od strane međunarodne zajednice. Američka vlada je postavila ambasadora Amerike u Nemačkoj, Ričarda Grenela, kao specijalnog izaslanika za pregovore između Srbije i Kosova, a specijalni predstavnik za Balkan postavljen je u avgustu 2020. 

Evropska komisija je istakla da Srbija nije poduzela neophodne mere kako bi se obezbedila sloboda medija i izražavanja u Srbiji, kao ni za zaštitu prava LGBTI osoba, OSI, HIV pozitivnih osoba i drugih ugroženih grupa. 

Komitet za eliminisanje diskriminacije žena (CEDAW) je u svojim zaključnim zamerkama istakao da u Srbiji nema dovoljno istraga i procesuiranja u okviru slučaja rodno zasnovanog nasilja nad ženama, što bi Srbija morala da promeni kako bi počinitelji ovakvog oblika nasilja bili pravno kažnjeni. 

Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope, Dunja Mijatović, je u maju ove godine pozvala na odbacivanje planova o usvajanju zakona o doživotnoj kazni bez uslovne kazne, što je obaveza Srbije koja je usvojila i ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.