Amnesty International je nevladina međunarodna organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava na globalnom nivou. Osnovana je 1961. godine u Londonu. Glavni fokus organizacije je usmeren ka kampanjama za zaštitu manjinskih prava, lobiranjem prema vladama država koja ozbiljno krše ljudska prava kao i izdavanjem godišnjih izveštaja o stanju ljudskih prava u državama sveta. Izveštaj za Srbiju (i Kosovo) označava 2019. godinu kao izazovnu na polju slobode medija, međunarodnog prava kao i zaštite branitelja ljudskih prava.
Kao najveći izazov na polju slobode izražavanja, Amnesty navodi bojkot parlamenta od strane određenih opozicionih stranaka kao i proteste protiv autoritativne vlasti, koji su se dešavali svake subote tokom čitave godine. Kako navode, bojkot parlamenta je direktna posledica nepoštovanja vladavine prava i ljudskih prava. Na polju slobode izražavanja primećen je trend finansiranja prorežimskih medija od strane vlasti. Srbija je u 2019. pala za 14 mesta na listi Reportera bez granica.
Kao prvi i najveći izazov, Amnesty se u svom izveštaju najviše dotiče osuđenih ratnih zločinaca i njihovim prisustvom u javnom životu. Zbog nedostatka političke volje, vrlo mali broj novih optužnica za ratne zločine bilo je podignuto pred Višim sudom u Beogradu, a nijedna se nije ticala komandne odgovornosti. Slučajevi koji se trenutno vode su Štrpci, Ćuška, Pavljan, Trnje i Zahac. Samo jedna presuda je doneta i to u slučaju bivšeg pripadnika Jedinice za specijalne operacije za silovanje žene u Brčkom u maju 1992. godine. Pred Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove nastavljeno je ponovljeno suđenje bivšim operativcima Državne bezbednosti Franku Simatoviću i Jovici Stanišiću. Poslednja stvar koju Amnesty pominje u svom izveštaju odnosi se na inicijativu nekoliko nevladinih organizacija da žrtve “Oluje” dobiju status civilnih žrtava rata kao i da nikakav napredak nije učinjen na polju pronalaska nestalih osoba.
Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Snežana Čongradin, novinarka Danasa, koja je napisala tekst o svom prvom odlasku na komemoraciju genocida u Srebrenici, bile su meta brutalnih napada osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja. Takođe je pomenut i slučaj Aleksandra Obradovića, radnika iz fabrike oružja “Krušik” koji je uhapšen u septembru zbog odavanja poslovne tajne. On je otkrio nelegalnu prodaju oružja koje je pronađeno u Jemenu a u čijoj prodaji je učestvovao Branko Stefanović, otac ministra policije Nebojše Stefanovića. Nakon reagovanja nekoliko medija i pritiska javnosti, Obradović je pušten iz zatvora i ostao je u kućnom pritvoru do decembra.
Romska zajednica nije dobila pravedan i fer tretman od strane policije, a napadi na Rome u Leskovcu se nisu vodili kao zločin iz mržnje. U martu 2019. ministar zdravlja najavio je zabranu veštačke i vantelesne oplodnje za osobe koje imaju “istoriju homoseksualnih odnosa”. Vlasti nisu bile uspešne u reagovanju na napade na LGBT+ osobe, a u oktobru zabeležen je slučaj napada na Prajd info centar od strane fudbalskih navijača. Doneta je samo jedna presuda za zločin iz mržnje koja je u obzir uzela i član 54a – otežavajuća okolnost s obzirom na seksualnu orijentaciju.
Prema izveštaju, oko 30 hiljada izbeglica ušlo je u Srbiju tokom 2019. godine: samo 252 osobe zatražile su azil, 17 je dobilo zaštitu i 18 privremenu zaštitu. Većina izbeglica je bilo u tranzitu, ali je veliki broj njih na nasilan način vraćen nazad (pogotovo iz Hrvatske). U septembru je primećen i veliki broj nasilnih vraćanja u Severnu Makedoniju iz Srbije.