Zaštitnik građana je nezavisna kontrolna institucija ustanovljena 2005. godine, s ciljem kontrole rada organa javne uprave. Ona to može da uradi po sopstvenoj inicijativi ili po pritužbi građana/građanki. Zaštitnik građana utvrđuje propuste u radu javne uprave i izdaje preporuke za njihovo otklanjanje. Pored procedura, Zaštitnik građana daje mišljenja i savete, ali može da deluje i preventivno i edukativno.
Zaštitnik građana navodi da je na stanje ljudskih prava u Srbiji u 2020. godini u velikoj meri uticala pandemija COVID-19, pa je zbog toga ova institucija bila potpuno angažovana na zaštitu ljudskih prava u toku vanrednog stanja. U prethodnoj godini su bila ugrožena prava žena, porodilja, dece, mladih, osoba sa invaliditetom, lica lišenih slobode, starijih osoba, beskućnika, pripadnika LGBTI zajednice, nacionalnih manjina, pre svega Roma, izbeglica i migranata.
Zaštitnik građana navodi da su građani/građanke pokazali poverenje ovoj instituciji tako što se upravo njoj obraćali radi zaštite. Ukupno 18.165 građana/građanki se obratilo ovoj instituciji u 2020. godini, što predstavlja uvećanje od 67% u odnosu na 2019. godinu. Uvećan je i broj preporuka za 15% u odnosu na 2019. godinu. Broj odbačenih pritužbi je visok, ali je u 79% ovih slučajeva institucija pružila pravne savete građanima/građankama. Najveći broj pritužbi su bile ekonomsko-imovinske prirode.
Zbog uvedenih mera radi sprečavanja širenja COVID-19, ostvarivanje prava deteta je bilo otežano. Onlajn nastava je zamenila prava dece i mladih na kvalitetno obrazovanje, druženje i odmor. Panel mladih savetnika Zaštitnika građana je održavao redovne sastanke tokom 2020. godine.
Srbija je usvojila Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima, tako postupajući po presudi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Zorica Jovanović protiv Srbije. Ovim Zakonom je Zaštitnik građana ovlašćen da u ime roditelja sudovima podnosi predloge za utvrđivanje činjenica o statusu ove kategorije dece.
Ne postoji dovoljan broj lica zaposlenih u sistemu socijalne zaštite uprkos odobrenju nadležnih organa o dodatnom zapošljavanju u ovom sektoru. I dalje nisu formirani centri za porodični smeštaj i usvojenje koji treba da pruže neophodnu podršku deci i hraniteljskim porodicama.
Deca izložena porodičnom ili partnerskom nasilju nisu prepoznata kao žrtve nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja zbog čega ne postoje adekvatne mere njihove zaštite, pomoći i podrške. Zaštitnik građana je preporučio izmene i dopune Zakona o sprečavanju nasilja u porodici kako bi se svako dete koje prisustvuje nasilju u svom domu identifikovalo kao žrtva nasilja.
Kršeno je pravo na privatnost od strane organa pred kojima se vodi krivični postupak i od strane medija koji su izveštavali u postupcima u kojima su deca žrtve krivičnih dela.
Nadležni organi su Zaštitniku građana dostavili informacije o broju slučajeva nasilja u porodici tokom vanrednog stanja nakon čega je konstatovano da nije došlo do porasta ovih slučajeva u odnosu na period pre vanrednog stanja iako su do Zaštitnika građana stizale informacije koje su ukazivale na uvećanje slučajeva nasilja u porodici.
I dalje nije usvojena Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i partnerskim odnosima i prateći Akcioni plan. Bez ovih dokumenata, nadležni organi ne postupaju u dovoljno efikasnoj meri što se odražava na izostanak adekvatne zaštite žrtava i prevencije i suzbijanja nasilja. Krivični zakonik i dalje nije potpuno usklađen sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici i Konvencijom Saveta Evrope o zeštiti dece od skesualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja.
Poslodavci krše prava trudnica i porodilja ne ispunjavajući zakonsku obavezu obračuna i isplaćivanja naknade zarade porodilji. Iako se pokreću prekršajni i krivični postupci, kaznena politika je blaga a neretko se dešava i zastarevanje slučaja pre izvršenja kazne.
Izveštavanje medija o ženama je senzacionalistički, rodno stereotipan, uz narušavanje ženske privatnosti, dostojanstva i integriteta. Ne preduzimaju se sistemske mere na iskorenjivanju rodnih stereotipa.
LGBTI osobe su izložene diskriminaciji, nasilju, predrasudama i stereotipima zbog čega se svakodnevno suočavaju sa napadima, pretnjama i govorom mržnje. Mladi su u visokom stepenu netolerantni prema LGBTI osobama.
Ministarstvo zdravlja zbog epidemiološke situacije još uvek nije započelo program depatologizacije trans identiteta.
Nisu izvršene izmene i dopune Zakona o policiji koja bi se zabranila diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije, kao ni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći kojima bi se kao kategorije korisnika u osetljivom položaju uvele i LGBTI osobe, kao ni Zakona o udžbenicima, kojima bi bila zabranjena diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta ali i sadržaji koji bi podsticali formiranje predrasuda i stereotipa.
Zakon o zabrani diskriminacije i drugi propisi ne prepoznaju diskriminaciju interseks osoba, iako je Srbija u Trećem ciklusu Univerzalnog periodičnog pregleda Ujedinjenih nacija dobila preporuku da to uradi.
Pravilnik o bližim uslovima, kriterijumima i načinu izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih ćelija i embriona sadrži odredbe koje su diskriminatorne prema LGBTI osobama.
Osobe sa invaliditetom su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti zbog neodgovarajućeg pristupa obrazovanju i tržištu rada i uslugama. Suočavaju se i sa fizičkim preprekama u situacijama ostvarivanja biračkog prava. Državne ustanove koje treba da pruže građanima i građankama elementarna prava nisu pristupačna ili tu teško pristupačna osobama sa invaliditetom. Proces deinstitucionalizacije i dalje nije adekvatan zbog toga što je i dalje određen broj osoba sa invaliditetom smeštan u rezidencijalne ustanove, u suprotnosti sa obavezom Srbije preuzete iz Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom.
Osobe sa invaliditetom su suočeni sa praksom lišavanja poslovne sposobnosti što je u suprotnosti sa odredbama Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom i Zaključnih zapažanja Komiteta Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom. U pravni sistem još nije uveden koncept odlučivanja uz podršku, što iziskuje izmene Porodičnog zakona, Zakon o vanbračnom postupku i drugi relevantni propisi.
I pored inicijative Zaštitnika građana da se uvede posebno pravo na privremenu novčanu naknadu osiguranicima sa preostalom radnom sposobnošću zbog povrede na radu za vreme dok nisu zaposleni, po njoj nije postupljeno.
Romi su posebno pogođeni pandemijom COVID-19 zbog toga je potrebno preduzeti posebne mere zaštite njihovih prava. Veliki broj neformalnih naselja nema pristup vodi, struji, internetu niti osnovne higijenske uslove i usove za praćenje školske nastave.
Postignuti su ograničeni rezultati iz Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja. Novi Akcioni plan za sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja još nije usvojen.
Zaštitnik građana nije primio pritužbe tokom vanrednog stanja koje se odnose na uskraćivanje prava na informisanje na jeziku nacionalne manjine ili u vezi sa realizacijom nastave na jezicima nacionalnih manjina.
Prisutni su pojedinačni slučajevi torture ili zlostavljanja zbog čega Zaštitnik građana apeluje na interne kontrolne mehanizme i nadležne organe da ulože dodatne napore da ispune ulogu u borbi protiv nekažnjivosti za torturu i druge oblike zlostavljanja.
Lica lišenih slobode su se obraćale Zaštitniku građana zbog dužine trajanja pritvora, povredu prava na suđenje u razumnom roku i na povredu prava na pravično suđenje, dok su se lica koja su se nalazila u zatvorima obraćala najčešće zbog nezadovoljstva zdravstvenom uslugom i tretmanskim radom.
Među licima lišenih slobode su najugroženiji oni lišeni slobode u psihijatrijskim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite domskog tipa.
Fizički i verbalni napadi, omalovažavanje, ponižavanje i diskreditacija novinara su nastavljeni i u 2020. godini. Udruženje novinara Srbije beleži porast broja napada na novinare, ukupno 111 u 2020. godini. Isto udruženje navodi da je 88 novinara, snimatelja i fotoreportera bilo ometano u radu, a njih 14 je zadobilo povrede tokom izveštavanja sa protesta u julu 2020. godine. Nezavisno udruženje novinara Srbije je zabeležilo 189 napada na novinare u 2020. godini, što je uvećanje od 60% u odnosu na prethodnu godinu.
Iako je nova medijska strategija usvojena transparentno i inkluzivno, njena primena još nije započela i ne vidi se napredak u oblasti slobode izražavanja.