Sloboda izražavanja je u Srbiji ograničena, opozicioni političari, nezavisni novinari i aktivisti za ljudska prava izloženi su napadima, LGBTQ+ osobama posebno su ugrožena ljudska prava, a procesuiranje ratnih zločina i dalje je usporeno, objavio je State Department u svom izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2021. godinu.
Prema navodima State Department-a, u Srbiji je 2021. godine zabeleženo mnogo slučajeva pretnji i nasilja nad novinarima, osobama koji se suočavaju sa poteškoćama u razvoju, kao i nad LGBTQ+ osobama.
Iako su neki od njih imali sudski epilog, State department naglašava da u Srbiji još uvek ima puno neprijavljenih i nekažnjenih slučajeva ozbiljnih kršenja ljudskih prava.
Uprkos bilateralnim sporazumima između tužilaštva za ratne zločine u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori, regionalna saradnja je, kada je reč o ovom pitanju, još uvek na nezadovoljavajućem nivou.
Stejt deparmtent posebno ističe nedovoljnu spremnost srpskih vlasti na saradnju sa vlastima na Kosovu. Ut to, navodi Ministarstvo inostranih poslova SAD, vlasti u Srbiji nastavljaju da pružaju podršku osuđenim i osumnjičenim ratnim zločincima, tako što im omogućavaju prisustvo u javnom prostoru, neretko na događajima kojima prisustvuje sam vrh vlasti, uključujući i predsednika države i ministra unutrašnjih poslova.
Zvaničnik Ministarstva unutrašnjih poslova, Dejan Luković je u junu 2021. godine dodelilo plaketu Goranu Radosavljeviću, za koga se sumnja da je odgovoran za ubistvo braće Bitići 1999. godine.
Ministarstvo odbrane Srbije je u decembru 2021. godine dodelilo spomenicu Vinku Pandureviću, koji je 2010. godine pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) osuđen za pomaganje i podržavanje kršenja zakona ili običaja ratovanja i zločina protiv čovečnosti.
Ovakvim potezima, vlasti nastavljaju da veličaju ratne zločince, ukazuje Stejt deprtment pozivajući se i na ocene pojedinih nevladinih organizacija u Srbiji.
Stejt deptment konstatuje da je Viši sud u Beogradu ove godine izrekao nekoliko presuda za ratne zločine, ali dodaje da se nastavila praksa odlaganja glavnih pretresa i zaključuje da je procesuiranje ratnih zločina u Srbiji i dalje veoma usporeno.
Ustavom garantovano pravo slobode izražavanja, koje podrazumeva i slobodu medija, bilo je prošle godine ugroženo napadima na novinare kao i netransparentnošću kada je reč o vlasništvu pojedinih medija. Uz to, vlasti Srbije svojim potezima narušavaju slobodu medija, navedeno je u izveštaju Stejt depratmenta.
Tabloidi targetiraju opozicione političare, aktiviste nevladinih organizacija i nezavisne novinare. Mnogi od njih su prošle godine optuženi za pokušaj rušenja Ustava i za “izdaju”, posle čega su bili izloženi pretnjama.
Stejt depatment navodi i da je 2021. godine u Srbiji zabeleženo nekoliko slučajeva ograničavanja slobode okupljanja.
Krajem novembra i početkom decembra 2021. godine, kada su u Beogradu i još 50 gradova Srbije održani protesti zbog planiranog iskopavanja litijuma, policija je pojedinim organizatorima i novinarima savetovala da na te skupove ne idu, navodi Stejt deprtment pozivajući se na svoje izvore.
Iako su nacrt Zakona o rodnoj ravnopravnosti i dopune Zakona o zabrani diskriminacije usvojene u maju prošle godine, nastavlja se praksa nasilja i diskriminacije nad članovima LGBTQ+ zajednice.
Parada ponosa, održana 18. septembra prošle godine, prošla je bez incidenata, konstatuje Stejt department ali i skreće pažnju da je, prema istraživanjima, većina LGBTQ+ osoba meta fizičkih napada, da imaju psihiloške probleme, suočavaju se sa poteškoćama u školi, na poslu i u javnom prostoru.
Stejt depratment se osvrće i na navode organizacija civilnog društva u Srbiji da je kriza kovida 19 posebno loše uticala na LGBTQ+ osobe. Mnogi od njih ostali su bez posla i teško nalaze novo zaposlenje, konstauje Stejt depratment u svom izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2021. godinu.