Pravni okvir
Ustav, kao najviši pravni akt, članom Republiku Srbiju određuje kao državu, između ostalog, zasnovanu na vladavini prava, načelima demokratije, ljudskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Pored navedenog, Ustav članom 3 proklamuje i neotuđivost ljudskih prava garantovanih važećim, nacinalnim i međunarodnim, pravnim aktima. Uređenje vlasti počiva na tripartitnoj podeli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Ustav Republike članom 4 garantuje nezavisnost sudskoj vlasti.
Drugim delom Ustava predviđen je korpus ljudskih prava, među kojima je i pravo na slobodu medija. Članom 50 Ustava je zabranjena cenzura medijskog sadržaja i garantovano slobodno i nesmetano osnivanje novina i drugih sredstava javnog informisanja, kao i njihov slobodan rad. Pored toga, članom 51, garantovano je i pravo na obaveštenost, koje je bez slobode medija i ostalih sredstava javnog informisanja nemoguće obezbediti.
Ovo pravo garantovano je i međunarodnim ugovorima čija je Republika Srbija potpisnica: Evropskom konvencijom o ljudskim prvima donetom pod okriljem Saveta Evrope jemči se sloboda izražavanja pod kojom Evropski sud za ljudska prava podrazumeva i pravo na slobodno izražavanje stavova putem medija. Opšta deklaracija Ujedinjenih nacija o pravima čoveka garantuje pravo na slobodu izražavanja, pravo čoveka da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi ideje i obaveštenja svim raspoloživim sredstvima. Međunarodni pakt o građanskim i političkim prvima takođe garantuje pravo na slobodu izražavanja, nalaženje, primanje i širenje informacija i ideja svih vrsta dostupnim sredstvima, zabranjujući uz to uznemiravanje pojedinca zbog izraženog mišljenja. S obzirom na to da je reč o državi koja svojim ustavom proklamuje pripadnost evropskim principima i vrednostima, odnosno državi koja teži članstvu u Evropskoj uniji, za Repbliku Srbiju je značajna i Povelja Evropske unije o osnovnim pravima koja takođe garantuje pravo na slobodu izražavanja.
Stanje medijskih sloboda u Republici Srbiji
Uprkos ustavnim proklamacijama slobode medija i zabrane cenzure i obavezi Republike Srbije, ne samo da omogući uživanje slobode izražavanja, već i da stvori pogodne uslove za njen dalji razvoj, stepen ostvarenosti medijskih sloboda daleko je od zadvoljavajućeg na šta ukazuju izveštaji o stanju ljudskih prava u Republici. U izveštaju organizacije Freedom House navodi se da i pored dekriminalizacije klevete, u Srbiji postoji velika opasnost za novinare da budu krivično gonjeni i da se nađu na mestu učesnika parničnog postupka zbog izveštavanja ili izražvanja sopstvenog mišljenja. Takođe, ukazuje se i na pritisak koji političari vrše na medije, na direktne pretnje novinarima i visok stepen cenzure. Novinari u Srbiji, primeđuje ova organizacija, suočavaju se sa fizičkim napadima, kaznenim poreskim istragama i širenjem kleveta. Pišući o medijskim slobodama na Zapadnom Bakanu, Human Rights Watch ističe praksu nekažnjavanja za napade na novinare prisutnu u svim navedenim državama. Istraživanje ove organizacije ukazalo je na praksu tužilaca i sudija da u predmetima koji se tiču pretnji i napada na novinare zanemaruju svojstvo žrtava i činjenicu da je isto uzrok pretnji i napada što za posledicu ima izricanje blažih sankcija ili oslobađanje učinilaca. Sve navedeno, zaključuje se u izveštaju, poručuje budućim učiniocima da će njihovo, inače kažnjivo, ponašanje prema novinarima ostati nekažnjeno, a može voditi i autocenzuri. Amnesty Intermational takođe ukazuje na kontinuirane napade i zastrašivanja usmerene ka novinarima, kao i širenje kleveta o njima. U izveštaju za 2020/21. godinu akcenat je stavljen na istragu o finansiranju sprovedenu po nalogu ministra finansija usmerenu na trideset sedam organizacija i pojedinaca među kojima je najviše nezavisnih medija. Pomenuta istraga sprovedena je pod paravanom istraživanja finansiranja i pranja novca. Evropska komisija u izveštaju za 2021. godinu izražava zabrinutost zbog porasta broja slučajeva zastrašivanja, pretnji i napada na novinare, naročito onih upućenih na medijima koji deluju na lokalu. U delu koji sadrži preporuke, Komisija opominje zbog nepoštovanja preporuka iz ranijih godina i poziva na uzdržavanje od verbalnih napada i pretnji novnarima koje dolaze od visokorangiranih političara.
Pored međunarodnih organizacija, i republički Zaštitnik građana u svom izveštaju za 2020. godinu ukazuje na trend povećanja pretnji i napada na novinare, navodeći podatak da je broj ovih dela u 2020. godini porastao za čak 60% u odnosu na prethodnu godinu. Prema podacima dostupnim na Platformi za unpređenje zaštite novinarstva i sigurnosti novinara osnovane od strane Saveta Evrope i partnerskih organizacija, Srbija se nalazi na petom mestu po broju pretnji i napada na novinare.
|
Pet srpskih udruženja novinara uputilo je zajedničko pismo međunarodnoj zajednici “sa željom da obavesti o ključnim preprekama i problemima sa kojima se suočavaju mediji i medijske slobode u Srbiji”. Kao neki od ključnih problema označeni su: vređanje i ponižavanje novinara od strane nosilaca državnih vlasti, vršenje pristiska na novinare preduzimanjem različitih administrativnih i ekonomskih mera prema istima, nekažnjavanje napada i pretnji (neretko se radi o pretnjama smrću) usmerenih ka novinarima, pokretanja sudskih postupaka protiv novinara uz potpuno nepoštovanje standarda ustanovljenih praksom Evropskog suda za ljudska prava koja je obavezujuća za Republiku Srbiju. Ono što je posebno zabrinjavajuće (i što predstavlja razlog podsećanja na ovo pismo) je činjenica da je ono upućeno međunarodnoj zajednici još 2018. godine, a da problemi u njemu navedeni i dalje postoje i pokazuju tendenciju kvantitativnog, ali i kvlitativnog, rasta. |
|---|
Stanje medijskih sloboda – Grad Niš
Istraživanje o slobodi medija sprovedeno za teritoriju grada Niša pokazalo je da novinari i urednici lokalnih medija trpe raličite vidove pritiska od strane nosilaca vlasti i njima bliskim licima, kao i pretnje i napade od strane građana. Takođe, u poslednjih godinu dana postoji otvorena diskriminacija novinara jednog od lokalnih informativnih portala od strane gradskih vlasti.
Iako članci i vesti ne podležu cenzuri, može se primetiti nastojanje nosilaca vlasti da novinare navedu na autocenzuru. Novinari i urednici koji su kritički nastrojeni prema vlasti godinama unazad trpe napade, pretnje i pritiske od strane lica na rukovodećim položajima na lokalu i lica bliskih vladajućoj partiji. Iako je među pomenutim napadima na novinare bilo i onih koji predstavljaju kažnjiva dela poput krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, oni su ostali nekažnjeni ili sankcionisani blagim krivičnim sankcijama (uslovna osuda).
Iako zaštita novinarskih izvora predstavlja jedan od temelja medijskih sloboda, protiv jednog novinara od strane portparola jedne od gradskih opština podneta je krivična prijava u cilju otkrivanja novinskih izvora, u vezi sa kojom je sprovedeno saslušanje novinara od strane policije kada je od njega zahtevano otkrivanje izvora. Prijava je odbačena od strane Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu, uz saopštenje da ispitivanje novinara o novinskim izvorima nije bilo naloženo od strane ovog organa.
U skladu sa predviđanjem organizacije Human Rights Watch tolerancija ovakvog ponašanja od strane nadležnih institucija, dala je slobodu građanima da preduzimaju iste akte, te novinari pretnje dobijaju i u komentarima ispod vesti i članaka, putem SMS poruka, telefonskih poziva, ali i uživo prilikom izveštavanja sa terena. Pored pretnji, niški novinari su bili izloženi i praćenju i neovlašćenom snimanju, proganjanju. Pretnje i pritisci usmereni na novinare uglavnom su prošli nekažnjeno ili su izvršioci sankcionisani blagim krivičnim sankcijama (uslovna osuda).
Pored pokušaja zastrašivanja novinara, sloboda niških medija ugrožavana je i preduzimanjem raznih akata i prema samoj medijskoj kući. U cilju diskreditovanja informativnog portala “Južne vesti” i narušavanja njegovog ugleda izgrađenog na činjenici da se radi o nezavisnom i kritički orijentisanom mediju, početkom prošle godine pojavio se plagijat veb-sajta “Južne vesti” na kome je objavljivan prorežimski orijentisan sadržaj. Sajt je privremeno uklonjen po odluci nadležnog suda. Pritisak na ovaj medij vršila je i država putem organa Poreske uprave sprovođenjem dva istovremena inspekcijska postupka u trajanju od šest meseci, preispitujući finansije ovog medija za proteklih deset godina, ne našavši pritom nijednu nepravilnost. I pored uredne finansijske dokumentacije, poreska inspekcija sankcionisala je “Južne vesti” novčanom kaznom primenjujući propise koji se odnose na medije koji su u javanoj svojini, što je ocenjeno kao protivpravno od strane nadležnog Upravnog suda. U toku inspekcijskih postupaka, poreski inspektori kontaktirali su porodice zaposlenih u “Južnim vestima”. “Južne vesti” su, takođe, bile i jedan od medija čije je finansiranje ispitivano po odluci Uprave Ministarstva finansija, a u cilju navodnog utvrđivanja da li ovaj (i ostali proveravani mediji, organizacije i pojedinci) imaju veze sa finansiranjem terorizma i pranjem novca.
Posebno je zabrinjavajuća izjava gradonačelnice Niša, o tome da je gradskim funkcionerima i predstvanicima državnih organa naloženo da novinarima “Južnih vesti” ne odgovaraju na pitanja jer novinari ovog portala “komentarišu odgovore” koje dobijaju na svoja pitanja, čime je otvoreno najavljena diskriminacija ovog medijskog portala od strane nosilaca javne vlasti, iako Zakon o javnom informisanju i medijima zaranjuje posrednu i neposrednu diskriminaiju urednika medija, novinara i dugih lica u oblasti javnog informisanja. I pored apela Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) da gradonačelnica prestane sa diskriminacijom nezavisnih medija, diskriminacija novinara ovog portala nastavila se.
Zaključak
Na osnovu podataka dobijenih istraživanjem možemo zaključiti da su mediji (kako same medijske kuće, tako i novinari) u Nišu (kao i u celoj Srbiji) meta kontinuiranih pretnji i napada. Pritisci na njih sve su učestaliji – možemo čak reći i konstantni – a sve u cilju utišavanja kritičkih glasova i primoravanja na autocenzuru. Kršenje slobode medija ne predstavlja samo narušavanje mogućnosti za bavljenje jednom delatnošću, već predstavlja i način kršenja ljudskih prava medijskih radnika. Napadima na novinare, narušava se njihovo pravo na fizički i psihički integritet, na slobodu i bezbednost, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, i naravno pravo na slobodu mišljenja i izražavanja (članovi 25, 27, 36 i 46 Ustava).
Kršenjem prava na slobodu medija, ugrožava se i pravo svih građana na obaveštenost. Naime, sloboda medija i pravo na obaveštenost kao njen produžetak predstavljaju neophodan uslov postojanja i funkcionisanja demokratskog društva. Mogućnosti pojedinca da prima objektivne, blagovremene i tačne informacije od presudne su važnosti za obrazovanje njegovog mišljenja i zauzimanje stavova o najvažnijim društvenim, političkim pitanjima. Saznajući informacije od opšteg značaja za društvo, građani prepoznaju i identifikuju društvene probleme, artikulišu ih i u stanju su da uzmu učešća u njihovom rešavanju. Pored toga, informacije koje dobijaju iz medija, umnogome utiču i na odluke koje se tiču privatne sfere života građana (što možemo videti na primeru aktuelne pandemije i pitanja imunizacije).
Iz svih navedenih razloga neophodno je pružanje adekvatne i blagovremene zaštite medijskim radnicima, ali i samim medijima, za šta je pre svega potrebna politička volja s obzirom na činjenicu da veliki deo napada na novinare dolazi upravo od predstavnika državne vlasti i vršilaca javnih funkcija.