U 2021. godini svet se suočio sa surovom istinom – klima na zemlji se značajno pogoršava, globalno zagrevanje se povećava i naglo raste broj klimatskih katastrofa. Razlog za ovo su ljudske aktivnosti, tačnije zagađenje. Klimatski izveštaj Ujedinjenih nacija pokazao je da države sveta nisu ni blizu zacrtanim ciljevima iz Pariskog sporazuma i potrebi da se promena globalne temperature ograniči na 1,5 stepeni celzijusa. Preporuke su da države moraju da pojačaju smanjenje emisija. Dok neke države planiraju kako to da urade, neke izgleda kao da ovo ne dotiče.
Republika Srbija spada u ove druge, jer bez obzira na njene ekološke ciljeve, Srbiju nekoliko godina za redom pogađa problem zagađenja, gde se najviše ističe zagađenje vazduha – aerozagađenje. Razne gradove u Srbiji pogađa problem aerozagađenja. Beograd je čak bio nekoliko puta prvi na listi najzagađenijih gradova u svetu. Posebno su problematični oni gradovi čiji je izvor zagađenja industrija, jer je zagađenje stalno i gasovi koji se emituju u atmosferu sadrže opasnije supstance. Bor, koji tradicionalno važi za “crnu tačku” u Evropi, je upravo grad pogođen industijskim aerozagađenjem sa raznim kancerogenim materijama koje se emituju.
Iako tradicionalno važi za jedan od najzagađenijih gradova, Bor je svoje zagađenje uspeo da dovede u zakonom propisane granice u periodu od 2015. do 2018. godine. Ono što je prethodilo ovoj regulaciji je značajan bunt građana zbog enormnog zagađenja prouzrokovanog nepravilnim funkcionisanjem nove topionice u Rudarskom-topioničarskom basenu (RTB) Bor u čiju je izgradnju Republika Srbija uložila oko 250 miliona evra. RTB Bor je potom smanjio proizvodnju u topionici na 20% do 30% što je dovelo do smanjenja emisije gasova u zakonom predviđene granice. Promena nastaje prodajom RTB-a kineskoj kompaniji Ziđin Majning. Novi vlasnik, sa većinskim udelom od 63%, duplirao je proizvodnju, a samim tim i zagađenje. Merenja zagađenosti vazduha pokazuju da je zagađenje vazduha u Boru sada veće i opasnije nego pre kada je grad pogađao ovaj problem za vreme starog rukovodstva. Zagađenje ne jenjava, a nikakve konkretne mere ne preduzimaju ni novi vlasnik, ni nadležni organi Republike srbije koje ima udeo u kompaniji 37%. Ovakav slučaj predstavlja značajno kršenje ljudskih prava, a prvenstveno osnovnih ljudskih prava na zdravu životnu sredinu, na zdravlje i na kraju osnovnog ljudskog prava na život.
Rezultati monitoringa kvaliteta vazduha u Boru za 2019, 2020. i 2021. godinu
Sumpor-dioksid (SO2) je jedna od najčešćih zagađujućih materija koja se javlja pri industrijskom zagađenju i zagađenju prouzrokovanom od saobraćaja. To je bezbojni gas, teži od vazduha sa karakterističnim zagušljivim mirisom. U prirodi ga možemo videti pri vulkanskim erupcijama, a u industrijskim sredinama se značajno emituje pri preradi rude i sagorevanju uglja, gasa i naftnih derivata koji sadrže sumpor. Sumpor-dioksid nadražuje sluznice i gornje disajne puteve. Pri normalnom disanju kroz nos, veća količina sumpor-dioksida se zadrži u nosu i grlu, dok samo mala količina dospe do pluća. Sumpor-dioksid može biti i smrtonosan kada je osoba izložena njime u visokim koncentracijama – dolazi do sakupljanja tečnosti u plućima, smanjenja kiseonika u krvi i smrti za nekoliko minuta.
Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, granična vrednost za sumpor-dioksid je 120µgm3 za period usrednjavanja od 1 dana i ne sme se prekoračiti više od tri puta u toku godine. Tokom čitave kalendarske godine, srednja vrednost koncentracije sumpor-dioksida ne sme premašiti graničnu vrednost od 50µgm3. Uredba propisuje i “tolerantne vrednosti” koje kada se prekorače, vazduh se smatra veoma opasnim po zdravlje ljudi i lokalna samouprava je dužna da blagovremeno obavesti ljude o ovome i preporuči im način zaštite od zagađenja.
U toku 2019. godine, stalnim merenjem koncentracije SO2 u vazduhu na 4 različite merne stanice po aglomeraciji Bor, utvrđeno je prekoračenje dnevne granične vrednosti 139 puta na mernij stanici Jugopetrol, što je 40.2% dana u godini. Značajan broj puta u toku godine, prekoračena je i granica koncentracije SO2 koja se smatra veoma opasnom po zdravlje ljudi (500µgm3), i to 18 puta kod merne stanice Jugopetrol. Merna stanica Jugopetrol je izmerila srednju godišnju koncentraciju SO2 od 166µgm3 za 2019. godinu, što je 3 puta više od dozvoljenog.
Godina 2020. donela je pogoršanje u pogledu stanja aerozagađenja sumpor-dioksidom u odnosu na 2019. što se vidi prema broju dana u kojima je zagađenje bilo veoma opasno po ljude i prema visini središnje godišnje koncentracije SO2. U 2020. je zabeleženo prekoračenje dnevne granične vrednosti SO2 na mernoj stanici Jugopetrol 154 puta, što je 42.2% dana u godini. Značajno više puta je prekoračena granica koncentracija SO2 koja se smatra veoma opasnom po zdravlje ljudi: čak 35 puta kod merne stanice Jugopetrol. Na mernoj stanici Jugopetrol srednja godišnja koncentracija SO2 iznosila je 188.9µgm3 (skoro 4 puta više od dozvoljene granice).
Primetano smanjenje u emisiji sumpor-dioksida evidentno je u 2021. godini, pogotovo kada je poredimo sa prethodne dve. Jedan od razloga za to je puštanje u rad novog sistema za odsumporavanje krajem jula 2021. godine. No, bez obzira na to što se emisija sumpor-dioksida smanjila u odnosu na prethodne godine, ona je i dalje na veoma visokom nivou i često prekoračuje dnevne granične vrednosti. Tako su u 2021. godini zabeležena prekoračenja dnevne granične vrednosti 111 puta na mernoj stanici Jugopetrol što je 31.1% dana u godini.
Kada govorimo o zagađenju vazduha najčešće prvo pomislimo na suspendovane čestice, pogotovo na najpoznatije među njima – PM10 i PM2.5 čestice, jer su one najčešće zagađujuće materije i njihova količina u velikoj meri određuje kvalitet vazduha. Predstavljaju smešu sitnih čvrstih i tečnih čestica poreklom iz dizel motora, letećeg pepela, mineralnih prašina, metalnih para, ostataka pesticida u vidu izmaglice, dima, čestica fluorida itd. Imaju veoma kompleksan sastav i relativno širok opseg veličina, a mogu biti prirodnog i antropogenog porekla. One su smeša dima, čađi, prašine i kiseline uz teške metale. Brojni su izvori ovih čestica – od termoelektrana do automobila. Tu su, naravno, i prirodni izvori, poput šumskih požara i polena. Čestice manje od 10µm (PM10 čestice – prečnik im je manji od 17 debljine ljudske dlake) su opasne po disajne organe čoveka. Kada dospeju u pluća, usporavaju razmenu kiseonika i ugljen-dioksida, skraćuju dah, što uzrokuje povećano naprezanje srca, a imaju i tendenciju da se deponuju u alveolama. Zato se kao posledica taloženja ovih čestica u plućima javljaju respiratorne (enfizem, bronhitis, astma) i kardiovaskularne bolesti.
Prema “Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha”, granična i tolerantna vrednost za suspendovane čestice PM10 za period usrednjavanja od 1 dana iznose 50µgm3 i ne sme se prekoračiti više od 35 puta u toku godine. Za period usrednjavanja od godinu dana, granična i tolerantna vrednost suspendovanih čestica PM10 su 40µgm3.
Tokom 2019. godine evidentirana su prekoračenja dnevne granične i tolerantne vrednosti PM10 čestica 72 puta na mernoj stanici Jugopetrol (19.7% dana u godini). U 2020. je evidentirano blago pogoršanje situacije sa aerozagađenjem prouzrokovanim PM10 česticama. Primetan je veći broj prekoračenih dnevnih graničnih i tolerantnih vrednosti i značajno veće dnevne koncentracije PM10 čestica, pa tako imamo prekoračenje dnevne granične i tolerantne vrednosti 78 puta kod merne stanice Jugopetrol (22.9% dana u godini).
Ono što je uočljivo jeste da je u 2021. godini oklno selo Bora, Brezonik bilo značajno pogođeno aerozagađenjem PM10 čestica, sa maksimalnom izmerenom koncentracija PM10 čestica 167.2µgm3, što je ujedno i najviša izmerena koncentracija PM10 čestica u 2021. godini. Takođe, broj prekoračenih dnevnih graničnih i tolerantnih vrednosti za PM10 čestice je značajno veći od prethodnih godina, pogotovo za: mernu stanicu Brezonik gde je evidentirano 100 puta (27.5% dana u godini), mernu stanicu Jugopetrol gde je evidentirano 95 puta (26.1% dana u godini) i mernu stanicu Oštrelj gde je evidentirano 64 puta (18% dana u godini).
Prvobitni izvor zagađenja prouzrokovanih olovom bila su motorna vozila. Potom je izbačen iz prdaje olovni benzin i emisija olova se smanjila za oko 98%. Danas najveći procenat olova u atmosferi potiče od prerade metala. Najveće zagađenje vazduha olovom je karakteristično za područja u blizini topionica crnih i obojenih metala i proizvođača baterija. Olovo izazeva oštećenja raznih organa kao što su bubrezi, jetra i nervni sistem. Posebno je opasan jer izaziva neurološka oštećenja kao što su mentalna blokada, retardacija i poremećaj u ponašanju. Čak i u malim količinama, olovo može izazvati oštećenje nervnog sistema fetusa i male dece, što dovodi do smanjenog IQ-a i problema sa učenjem.
Prema “Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha”, granična i tolerantna vrednost za olovo (Pb) za period usrednjavanja od 1 dana iznosi 1µgm3 i ne sme se prekoračiti. Granična i tolerantna vrednost za period usrednjavanja kalendarska godina iznosi 0.5µgm3 i ne sme se prekoračiti.
Samo dve merne stanice su u 2019. godini zabeležile prekoračenja dnevne granične i tolerantne vrednosti za olovo. Značajno prekoračenje ostvareno je na mernoj stanici Jugopetrol čak 52 puta (14.2% dana u godini), sa najvišom izmerenom koncentracijom olova u 2019. godini koja iznosi 6µgm3 što je 6 puta više od dozvoljene i tolerantne granice olova u vazduhu.
Naredna 2020. godina je bila dvostruko lošija po pitanju aerozagađenja olovom. Tokom ove godine zabeleženo je prekoračenje dnevne granične i tolerantne vrednosti olova čak 101 put na mernoj stanici Jugopetrol (29.7% dana u godini). Dnevno zagađenje izmereno na mernoj stanici Jugopetrol je enormno jer je čak 3 puta u toku 2020. godine izmerena dnevna koncentracija olova viša od 10µgm3, među kojima je najviša izmerena koncentracija olova za sve tri godine od 17.5µgm3 što je 17.5 puta više od dozvoljene i za ljudski organizam tolerantne vrednosti od 1µgm3.
U 2021. godini zagađenje vazduha olovom će se drastično smanjiti u odnosu na prethodne dve godine. Iako je ponovo prekršen zakon prekoračenjem dnevne granične i tolerantne vrednosti, stanje je bilo vidno bolje. Dnevna granična vrednost olova prekoračena je 34 puta kod merne stanice Jugopetrol (9.3% dana u godini).
Arsen postoji u mnogobrojnim oblicima neorganskih i organskih jedinjenja. Značajne količine arsena potiču iz procesa sagorevanja goriva (mrki ugalj, kameni ugalj i teška ulja), industrije gvožđa i čelika i proizvodnje bakra i cinka. Možemo ga uglavnom naći u finim frakcijama suspendovanih čestica (PM2.5 – prečnika do 2.5µm), koje se mogu prenositi na velike udaljenosti i kao takve mogu lako da prodru u respiratorni sistem. Neorganski arsen može izazvati pod-akutne, akutne ili hronične efekte, sa uticajuem na ceo organizam ili sa lokalnim uticajem. U slučajevima direktnog izlaganja arsenu, kritični efekat ne zdravlje ljudi je izazivanje raka pluća.
Prema “Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha”, ciljana vrednost za arsen, za prosečnu godišnju vrednost ukupnog sadržaja suspendovanih čestica PM10, iznosi 6ngm3 i ne sme se prekoračiti.
Što se tiče emisije arsena u aglomeraciji Bor, situacija je veoma kritična. Tokom sve tri godine (2019-2021) svaka merna stanica je zabeležila prekoračenje godišnje granične vrednosti arsena od 6ngm3 (ujedno i tolerantna vrednost za zdravlje ljudi) u enormnoj količini. U 2019. godini, raspon između minimalne i maksimalne godišnje vrednosti arsena je bio najveći, gde je minimalna godišnja vrednost izmerena na mernoj stanici Krivelj i iznosi 11.1ngm3 (što je skoro 2 puta preko dozvoljene granice), a maksimalna je izmerena na mernoj stanici Jugopetrol i iznosi enormnih 550ngm3 (to 92 puta veća koncentracija od dozvoljene). Naredne dve godine je koncentacija postepeno opala, ali je i dalje ostala velika.
Ljudski faktor je zaslužan za 90% emisije kadmijuma u atmosferu. Najčešći izvori emisije kadmiju u atmosferi su proizvodnja gvožđa i čelika, metalurgija obojenih metala, spaljivanje otpada i sagorevanje fosilnih goriva (mrkog uglja, kamenog uglja i teškog lož ulja). Kadmijum koji se javlja u suspendovanim česticama ima izrazito negativno dejstvo na ljudsko zdravlje.
Prema “Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha”, ciljana vrednost za kadmijum, za prosečnu godišnju vrednost ukupnog sadržaja suspendovanih čestica PM10, iznosi 5ngm3 i ne sme se prekoračiti.
Kadmijum je tokom 2019. i 2020. godine zabeležen u velikim količinama (pogotovo na mernoj stanici Jugopetrol), dok je u 2021. godini zabeleženo samo blago prekoračenje dozvoljene godišnje vrednosti za kadmijum. Tokom 2019. godine zabeleženo je prekoračenje dozvoljene godišnje vrednosti za kadmijum na mernoj stanici Jugopetrol u iznosu od 44.9ngm3 što je 9 puta veća koncentracija kadmijuma od dozvoljene, dok je tokom 2020. godine zabeleženo prekoračenje dozvoljene godišnje vrednosti za kadmijum na istoj mernoj stanici u iznosu od 32ngm3 što je 6 puta veća koncentracija kadmijuma od dozvoljene.
Uticaj zagađenja na zdravlje ljudi
Zagađeni vazduh ima negativan uticaj na zdravlje ljudi i zaslužan je za 11.65% smrtnih slučajeva u 2019. godini. To znači da je 2019. godine preminulo 6.67 miliona ljudi od posledica aerozagađenja. Takođe, zbog posledica aerozagađenja prevremeno umre 213.28 miliona ljudi.
Tokom 2020. godine, Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” objavio je publikaciju “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji” koja je u svojoj pilot studiji “Grad Bor” otkrila alarmante podatke po pitanju zdravlja stanovništva u Boru koje je izloženo industrijskom zagađenju. Iz publikacije izdvajamo najvažnije zaključke:
“Za sve maligne tumore osim tumora kože, postoji značajno veći rizik u obolevanju i kod muškaraca i kod žena. Ovaj obrazac se opaža za specifična mesta lokalizacije raka, uključujući i rak kolona i rektuma, pankreasa, bubrega, bešike, štitaste žlezde, limfopoetskog tkiva, Hodžkinovog i ne-Hodžkinovog limfoma, leukemija i mezotelioma, a značajno veći rizik u obolevanju od raka pluća je registrovan i kod muškaraca i kod žena u Boru. Za sve maligne tumore osim tumora kože, zapažen je i značajno veći rizik u umiranju i kod muškaraca i kod žena u Boru. Kao i u slučaju obolevanja, ovaj obrazac se opaža za rak bronha i pluća, kao i određene specifične lokalizacije raka, uključujući rak jetre, pankreasa, melanoma, mokraćne bešike, limfopoetskog tkiva, Ne-Hodžkinovog limfoma i mijeloidne leukemije. Isti obrazac je primećen i u slučaju umiranja od raka grlića materice i raka jajnika kod žena, kao i za rak prostate i testisa kod muškaraca.”
Reakcije vlasti i građana
Kada uzmemo u obzir podatke o prekoračenju dozvoljenih graničnih vrednosti za sve navedene zagađujuće materije u periodu od 2019. do 2021. i uticaj tih materija na zdravlje ljudi, kao i zaključke iz prethodno navedene Batutove studije, možemo jasno videti da su građanima Bora i stanovništvu njemu okolnih sela prekršena osnovna ljudska prava i prava jemčena ustavom Republike Srbije na zdravu životnu sredinu, na zdravlje i na život. Ono što je posebno zabrinjavajuće je da je na ovakvu višegodišnju situaciju izostala adekvatna reakcija kako građana Bora, tako i lokalne i republičke vlasti. Pre svega, Vlada republike Srbije je potpisala ugovor o strateškom partnerstvu sa ZiJing Mining Group (ugovor o prodaji RTB Bor) koji je za Srbiju nepovoljan, neustavan i protiv naših zakona. Ugovorom se čak predviđa pripremni period u kome će novi vlasnik moći da prekoračuje dozvoljene vrednosti, a da za to ne snosi posledice. Problem je u tome što taj period nije vremenski određen. Od trenutka prodaje, zagađenje je postalo ozbiljan problem i niko od nadležnih nije reagovao. To je predstavljalo problem građanima Bora i oni su odlučili da svoje nezadovoljstvo brane na ulici. Tako je usledilo pet manjih protesta u periodu od jula do novembra 2019. godine. Protesti nisu dali retultate jer nisu bili dovoljno masivni. No, značajan bunt građana se javio u septembru 2020. godine zbog enormnog dnevnog zagađenja u prethodna dva meseca. Novi protest, jedan od najvećih u Boru ikada, zakazan je preko društvenih mreža za 19. septembar 2020. godine. Izašlo je oko 2.000 građana i protest je dao rezultate – gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić je podneo krivičnu prijavu protiv ZiJina, a sam ZiJin je privremeno zaustavio topionicu zbog remonta. Nakon toga je zagađenja bilo manje (što pokazuju podaci za 2021. godinu), ali je problem i dalje ostao i značajnih akcija građana nije više bilo. Poslednji protest građana protiv zagađenja održan je u septembru 2021.
Zaključak
Budućnost bez zagađenja za sada nije na vidiku. ZiJin Bor Copper nastavlja da radi punom parom i da zagađuje bez straha od ozbiljnih posledica. Najgore što se po pitanju zagađivača desilo jeste presuda po kojoj je ZiJin kažnjen sa milion dinara. Građani su posle velikog protesta 2020. ponovo zaspali, a sa njima i lokalne institucije koje su se pokazale vrednim jedino pri pritisku građana.