Kao početak migrantske krize u Srbiji smatra se sredina 2015. godine. Prema podacima Centra za integraciju i savetovanje u toku te godine 579.518 izbeglica je prošlo kroz našu zemlju, od čega samo njih 1.523 nije tražilo azil u Srbiji. Od početka migrantske krize pa do danas u našoj zemlji je azil trazilo oko 622.000 izbeglica. Po statistici, od januara do septembra 2021. godine, azil je tražilo 1.326 osoba, dok je zaključno sa septembrom 2020. godine azil tražilo 2.830 osoba. Pretpostavlja se da je broj izbeglica na teritoriji Republike Srbije dosta veći, ali da se usled pandemije virusa korona nije sprovodio postupak registracije u punom kapacitetu od strane Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).
Prihvatni centar „Sombor“, koji se nalazi u Šikari, otvoren je 6. novembra 2016. godine. Poseduje dve zgrade za smeštaj izbeglica, koje u njemu mogu dobiti besplatnu pravnu i psihološku pomoć. Prema izveštaju UNHCR-a iz 2017. godine, kapacitet prihvatnog centra je za 160 osoba. Zvanične podatke o trenutnim kapacitetima prihvatnog centra „Sombor“ nema na sajtu Komeserijata za izbeglice. Ministar u vladi Republike Srbije, Aleksandar Vulin, je jednom prilikom izjavio u filmu “Pushback i opasne igre” kako sistem azilne zaštite ne funkcioniše jer je priliv migranata prevelik, a sistem je osmišljen za mnogo manje ljudi.
Izbeglice kao laka meta za širenje dezinformacija
Svakodnevno smo okruženi raznim vestima koje govore o nastanjivanju izbeglica i navodnim zločinima koje su počinili. U okviru webinara “Laka meta za teške reči”, koji je organizovala IDEAS uz pomoć UNHCR-a, novinarka Tamara Vlaškalin je izjavila kako se na potpuno neprofesionalan način izveštava o izbeglicama. Rezultat toga je rast ksenofobije koja se ne završava uvek na teškim rečima nego vrlo često i nasiljem na ulicama. Dodala je i kako su mediji odlično mesto za širenje ksenofobičnih ideja i da je za 21. vek stopa medijske pismenosti vrlo slaba.
Izdvojili smo samo par u nizu lažnih vesti koje su bile vezane za Sombor. Prva od njih jeste vest o tome kako su dva migranta usmrtila stariju ženu koju je objavio portal „Srbin.info“. U tekstu imamo čak i tvrdnju da je sin, koji je pronašao usmrćenu majku, na mestu zločina zatekao tri ili četiri migranta. Ova vest je izazvala lavinu negativnih komentara, poziva na linč usmerenih prema izbeglicama i veliki strah meštana. Ovakvu vest su na Fejsbuk grupi, uz snimak okoline kuće, okačili pripadnici grupe „Narodne patrole“. Odmah iste večeri iz MUP-a Sombor su demantovali te navode, rekavši da su zločin počinila dva muškarca. Dok nije izašao demanti Somborskog MUP-a snimak je na Fejsbuku podeljen oko 1.000 puta, a na Instagramu je imao oko 12.000 pregleda.
„Srpska trobojka“, udruženje građana, je, u novembru 2021. godine, plasirala vest kako je grupa migranata u Kolutu, naselju u blizini Sombora, pokušala da prevrne autobus kojim su putovale žene na posao. Kako oni navode, vozač nije hteo da primi migrante zajedno sa ženama u autobus, nakon čega je grupa njih nasrnula i izgurala autobus sa puta. Ova vest nikada nije zvanično dematovana od strane nadležnih službi, ali imamo podatke sa sajta SOinfo.org da je u pitanju još jedna lažna vest. Žene koje su bile u tom autobusu su potvrdile da se ne radi ni o kakvim migrantima, nego da je u pitanju čista greška vozača, usled tehničke neispravnosti. Do ove objave članak „Srpske trobojke“ je podeljen više od 1.000 puta, uz veliku količinu negativnih komenatra koji pozivaju na nasilje nad izbeglicama.Međutim, profil „Srpske trobojke“ na kom su ove informacije objavljene je ugašen.
U Telegram grupi „Narodne patrole – Sombor“ se svakodnevno dele snimci i fotografije izbeglica koje se kreću po gradu ili obližnjim mestima. Uz svaki post ima mnogo pogrdnih komenatar i ugrožavanja izbeglica. Samo fotografisanje ili snimanje lica bez njegovog znanja je protiv zakona Republike Srbije, odnosno članova 143, 144 i 145 Krivičnog zakonika, koji važi za svakoga ko se nalazi na teritoriji Srbije.
Ugrožavanje prava ne samo izbeglica, već i lica koja im pružaju pomoć se desilo i u slučaju kada je čovek presreo dva taksija u Apatinu, mestu pored Sombora, i uz mnogo pogrdnih reči i vike naterao taksiste da se okrenu nazad za Sombor. Pored ovog slučaja imali smo još dva, od kojih se jedan odnosio na ljude koji su izbeglicama izdavali smeštaj, kada su njihove slike bile izlepljene svuda po gradu, a oni označeni kao izdajnici svog naroda. Na taj način je bila ugrožena bezbednost kako direktnih pomagača, tako i njihovih porodica.
Drugi slučaj je usledio nakon teksta jedne novinarke o saobraćajnoj nesreći kada su izbeglice pomogle čoveku da izađe iz auta, u Telegram grupi „Narodne patrole – Sombor“ je krenuo niz vulgarnih komentara na račun novinarke.
Protesti građana Sombora
Prvi protest protiv izbeglica u Somboru je održan u novembru 2019. godine. Tada su se građani Sombora okupili na trgu kod pravoslavne crkve koja se nalazi u centru grada i prošetali do obližnjeg parka. Za to vreme su naleteli na dve grupe izbeglica kojima su uzvikivali pogrdne reči. Tom prilikom je jedna grupa izbeglica čak i nasrnula na one najglasnije, ali ih je policija ubrzo privela.
Drugi protest se desio u septembru 2020. godine. Protestna šetnja je krenula od Šikare, pored železničke stanice, gde se nalazio veliki broj izbeglica, i završila se kod Županije. Na ovom protestu je bilo mnogo više učesnika nego na prvom. Većina učesnika je izjavila da je izašla na ove proteste jer se boje za bezbednost sebe i svoje porodice. Među okupljenima je bio i veliki broj mladih, a jedna grupa momaka je tom prilikom izjavila za „Srbin.info“ da prema migrantima i treba samo vršiti nasilje jer ne postoji drugo rešenje.
Treći protest se održao u aprilu 2021. godine. Grupa okupljenih građana, uz pridošle „Narodne patrole“, je grupu Avganisatanaca od železničke stanice odvela do prihvatnog centra „Sombor“, jer su, kako oni tvrde, našli da žive u nehumanim uslovima unutar starih vagona. U prihvatnom centru nisu dozvolili da ta grupa uđe u smeštaj zbog toga što bi izbili incidenti jer su unutra većinom bili ljudi druge etničke pripadnosti. Grupu sa protesta je potom zaustavila policija i zatražila da svi dođu u stanicu na informativni razgovor. Ispred stanice policije se okupila grupa građana koja je tražila puštanje Damnjana Kneževića i ostalih pripadnika „Narodnih patrola“. Ceo ovaj događaj je imao svoj uživo prenos na portalu „Srbin.info“.
Poslednji protest koji se desio u oktobru 2021. godine je počeo u Šikari i okupio je oko 300 ljudi. Tom prilikom su svoje priče podelili građani, stanovnici Šikare i koji su tom prilikom izneli da su njihov najveći problem stalni upadi u dvorišta i kuće na koje policija ne reaguje. Protestna šetnja je potom išla do centra grada, a zahtev protestanata bio je da se iz Sombora isele izbeglice i na taj način, kako oni kažu, „vrati mir u ovaj grad“.
Posledice zatvaranja granica
Usled zatvaranja granice zbog pandemije virusa korona, put izbeglica Balkanskom rutom je naglo prekinut. Vladimir Cucić, Komesar za izbeglice i migracije, kaže u filmu “Pushback i opasne igre” kako je veliki broj migranata u Srbiji zapravo posledica zatvaranja hrvatske i mađarske granice. Podsetićemo da je do maja 2020. godine Mađaska imala listu čekanja za ulazak koja je umnogome olakšavala ceo taj proces, rekao je Komesar u filmu. Od tada je na području Balkana porastao broj ilegalnih prelazaka granice, kao i trgovine ljudima. Po izveštaju Europoli Europe od početka migrantske krize je zabeleženo oko 18.203 olakšane ilegalne tranzicije. To znači da su uz pomoć kriminalnih mreža ljudi dobijali dokumenta zemalja u koje je trebalo da uđu. Zabeleženo je oko 7.064 prijavljena slučaja trgovine ljudima. Broj pokušaja švercovanja izbeglica preko granice se udvostručio u 2020. godini naspram 2019. godine.
Kada pričamo o švercovanju izbeglica preko granice imamo primere gde su ljude prevozili u praznim buradima, čak njih 25, ili u kamionima za prenos tereta bez otvora za vazduh. Vrlo često takvi počinioci budu primećeni od stane granične policije i pokušaju da pobegnu. Nažalost, veliki broj ljudi je preminuo usled tako nehumanih uslova transporta ili saobraćajne nezgode. Imamo primer iz decembra meseca 2021. godine gde je poginulo šest izbeglica.
Kada izbeglice pokušaju same da na ilegalan način pređu granicu to vrlo često za njih ima velike posledice. U filmu „ Pushback i opasne igre“, govori se o putu izbeglica balkanskom rutom, pri čemuimamo izjave izbeglica koje su trpele nasilje od strane kako hrvatske, tako i mađarske granične policije. Kada bi ih uhvatili na hrvatskoj granici vrlo često bi ih zatvarali i tukli, a bilo je čak i situacija kada su izbeglicama brijali glave i crtali krst crvenim sprejom. Na ovo nasilje Evropska unija ćuti, a ono je istovremeno glavna briga izbeglica koje žele da što pre odu iz Srbije. Na mađarskoj granice su izbeglice ranije zatvarli u, kako oni kažu, „logore“. Bilo ih je dva i nakon nekog vremena ih je Evropska Unija zatvorila uz obrazloženje da nemaju pravo da drže izbeglice zatočenima. Vrlo često su se svi oni koji su pokušavali da pređu granice i odu dalje vraćali u Sombor, u prihvatni centar, kako bi bili na sigurnom.
Zaključak
Kroz ovo istraživanje se može zaključiti da se građani Sombora boje za svoju bezbednost jer im je susret sa izbeglicama nešto u potpunosti nepoznato. S druge strane, izbeglice se plaše kako će da prežive i kada će moći da nastave put dalje. Pitanje izbeglica i velikog broja građana Srbije je zašto Evropska unija ne reaguje na to što su granice zatvorene? Do kada će sve ovo da traje i kada će napokon svi ovi ljudi pronaći svoj novi dom? Kada će se rešiti pitanje migrantske krize?