Tokom 2020. i 2021. godine povrede ljudskih prava u opštini Šid u najvećoj meri zapažene su u oblasti odnosa prema migrantima. Nekoliko je centralnih događaja na osnovu kojih je opravdano tvrditi da su ljudska prava migranata, ali i drugih lica koja su im pružala bilo kakav vid pomoći, u opštini Šid bila povređena.
Loši uslovi života u Prihvatnom centru u Šidu i Adaševcima
Prema izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava za 2020. godinu u prihvatnom centru u Šidu, prema njihovom uvidu, uslovi života nisu bili na istom nivou kao u Centru za azil, a uzroci koje navode su: nedovoljno ulagaje, prevelik broj smeštenih, opterećeni kapaciteti, velika fluktuacija ljudi, starija gradnja objekata, nedovoljni kapaciteti za prihvat ljudi u kojima higijenski uslovi nisu na zadovoljavajućem nivou.
Prema nalazima Posebnog izveštaja o posetama prihvatnim centrima u Obrenovcu i Adaševcima (opština Šid), Zaštitnika građana i Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture objavljenog 16. juna 2020. godine, uočeni su brojni propusti u uslovima u kojima su migranti živeli. U trenutku posete stručnih lica Prihvatnom centru u Adaševcima, 1.052 migranta boravilo je u zgradi bivšeg motela “Adaševci” i pet montažnih objekata. U objektima su, prema podacima iz izveštaja primećeni problemi prenaseljenosti, zagušljivosti, loše higijene i potpunog odsustva privatnosti. Kako se navodi, migranti su u razgovoru sa stručnim licima istakli problem sa vašima koje su se naselile u starim dušecima i ćebadima.
U odgovoru Komesarijata na ovaj izveštaj navedeno je da je Komesarijat pre objave prvog slučaja zaraze virusom korona u Srbiji preduzeo “hitne mere” za sprečavanje širenje tog virusa među migrantkom populacijom. Takođe je navedeno da su u skladu sa Оdlukom Vlade migranti koji su boravili van kolektivnih smeštaja koji su pod upravom Komesarijata, smešteni unutar tih smeštaja, te je taj broj sa oko 6.000 skočio na oko 9.000, što je, prema navodima iz odgovora pomenute institucije, premašilo njihove redovne kapacitete. Kako je objašnjeno ljudi koji nikada pre toga nisu boravili unutar centara najčešće su ranije živeli u neuslovnim smeštajima, te su zbog toga u trenutku prijema bili zaraženi nekima od zaraznih bolesti, kao što su telesne vaši ili šuga. Ukoliko su proširili vaši po centru, razlog je nedovoljno dobra medicinska pomoć. Činjenica je i da, prema navodima Komesarijata nije bio ni jedan slučaj zaraze korona virusom među migrantskom populacijom, kao i to da su u svim centrima bili obezbeđeni lekarski timovi i da su higijena i preventivne mere podignute na viši nivo.
U izveštaju se ističe i da su objekti tokom noći i hladnih dana dobro zagrejani. U trenutku nadzora, samo jedna od četiri česme sa pijaćom vodom bila je u funkciji.
Tada su donete preporuke Zaštitnika građana i Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture o tome da Komesarijat za izbeglice i migracije treba da preduzme potrebne mere da izbaci iz upotrebe montažne objekte u kojima su tada migranti boravili u Prihvatnom centru “Adaševci”, a ukoliko se “ukaže urgentna potreba za njihovom upotrebom” da preduzmu sve mere kako bi oni bili dovoljno prostrani i odgovarajuće opremljeni. Takođe, Komesarijat za izbeglice i migracije bez odlaganja po preporukama treba da rastereti smeštajne kapacitete u tom centru i svede ih na broj “koji je podoban za human boravak migranata”.
U odgovoru Komesarijata na ovaj izveštaj navedeno je da je najpre sistem kolektivnih smeštaja pod kontrolom Komesarijata bio preopterećen, ali je nakon ukidanja vandrednog stanja došlo do rasterećenja smeštajnih kapaciteta, pa su, kako je navedeno, polomljeni kreveti popravljeni. Čistu posteljinu, ćebad i higijenski paket svi migranti dobijaju prilikom ulaska u smeštaj, ali kako se navodi, posteljinu često prodaju ili koriste na neodgovarajući način. Ćebad se redovno pere, a loše stanje dušeka posledica je “nemarnog odnosa korisnika”. Navedeno je da se svakih 15 dana vrši dezinfekcija, dezinsekcija i depedikulacija u svim smeštajnim objektima.
U izveštaju je primećen i problem sa održavanjem lične higijene, jer, kako se navodi, “između 650 i 700 osoba su smeštene u 5 rapholova (montažnih objekata) ima na raspolaganju 12 česmi i 14 čučavaca koji su u izuzetno lošem stanju”. U izveštaju je donešena i preporuka da Komesarijat za izbeglice i migracije treba da preduzme mere da se migrantima obezbede “adekvatni toaleti i uslovi za održavanje higijene, kao i dovoljan broj tuševa sa toplom vodom, srazmerno broju migranata koji tu borave.” Pored toga, Komesarijat za izbeglice i migracije prema preporuci treba da preduzme mere “kako bi se najmanje jednom dnevno svi toaleti čistili” i obezbedili tankovi sa vodom u svakom od njih.
U odgovoru Komesarijata na ovaj izveštaj navedeno je da tople vode u Centru u Adaševcima ima 8 sati dnevno, prema standardima. Pokidane česme i tuševi, koje su posledica neodgovornog i nasilnički nastrojenog pristupa migranata, u međuvremenu su zamenjeni i sada su u fuknciji , navedeno je. Tokom vanrednog stanja, dezimfekcija centra vršena je tri puta dnevno, a ne tri puta nedeljno kako je u izveštaju navedeno.
Nedovoljan broj službenika Komesarijata za izbeglice i migracije, konstatovan je u izveštaju.
Tokom trajenja vanrednog stanja, prema nalazima ovog izveštaja, brojne međunarodne i domaće nevladine organizacije smanjile su ili potpuno obustavile svoje aktivnosti u prihvatnim centrima, što je za posledicu imalo da je dijapazon aktivnosti i usluga koje su bile na rasolaganju korisnicima centra bio sveden na minimum. Tokom tog perioda, u centru u Adaševcima primećen je nedostatak zaštitne opreme, odeće, obuće i higijenskih paketa, te su službenici za već pomenuti izveštaj naveli da je bilo nedovoljno sredstava da se na dnevnom nivou migrantima obezbede uslovi za preduzimanje preventivnih mera.
U odgovoru Komesarijata na ovaj izveštaj navodi se da su zaposleni u Komesarijatu bili angažovani u cilju prihvata i zbrinjavanja migranata i odgovaranja na njihove potrebe. Organizovane su različite aktivnosti u te svrhe. Takođe je navedeno da se distribucija hrane, garderobe, obuće, higijene i svih ostalih artikala vrši prema tačno određenim spiskovima, kako bi svako dobio jednako. Tako su i zloupotrebe svedene na minimun. Navodi se i da je meni u Centru izrađen uz konsultacije sa migtrantima, kao i daje odobren od strane IZJZC “Batut”.
Komesarijat je bio saglasan sa preporukom o pružanju informacija migranata o njihovim pravima na njihovim jezicima i preporukom o obaveštavanju nadležnih organa u slučaju kršenja reda u centrima.
Prema tvrdnjama zaposlenih u Prihvatnom centru u Adaševcima, iznetim u ovom izveštaju, migrantima nije bilo dozvoljeno da izlaze iz kruga centra u periodu od 13. marta do 14. maja 2020. godine, osim u iznimnim situacijama, a takvo postupanje nosilo je rizik od prekršajne i krivične odgovornosti. Nacionalni mehanizam za prevenciju torture upozorio je da, imajući u vidu materijalne uslove u centrima, takvo postupanje može da u produženom trajanju dostigne prag nečovečnog i ponižavajućeg postupanja.
U ovom centru je Nacionalni mehanizam za prevenciju torture primio nekoliko navoda o neadekvatnom postupanju radnika Komesarijata, kao i navode koji ukazuju na “eventualno prisustvo korupcije”, a primećena je i atmosfera straha i nepoverenja, jer migranti nisu bili spremni da otvoreno govore na ovu temu. Određen broj migranata izneo je i navode o zlostavljanju, koje je uključivalo: vređanje, pretnje, šamare, šutiranje, udaranje gumenim palicama, metalnim šipkama i drvenim motkama.
Preporuka Zaštitnika građana i Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture zbog tih navoda bila je da Komesarijat svim službenicima treba da pošalje jasnu poruku, “koja u sebi sadrži jasan stav da je mučenje i drugo surovo, nehumano ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje apsolutno zabranjeno” i da će na to postojati nulta tolerancija. U odgovoru Komesarijata na ovaj izveštaj navedeno je da imaju nultu toleranciju na bilo koji vid zloupotrebe položaja zaposlenih, te da su svi oni upoznati sa etikom rada sa ranjivim kategorijama, obučeni i upoznati sa posledicama takvog postupanja, kao i sa primenom zakonskih procedura.
Napadi na volontere organizacije “No name kitchen”
Dana 1. februara 2020. godine u Šidu se dogodio incident na prostoru napuštene fabrike “Grafosrem” kada su volontere globalne humanitarne organizacije “No name kitchen”, koji su u Šidu boravili kako bi delili hranu i pomagali migrantima, prema njihovim navodima, dok
su radili svoj posao, napali ljudi koji su na sebi imali četnička obeležija. Volonterka Leoni Neuman iz Nemačke za TV N1 tada je opisala ovaj događaj:
“Mi smo došli da pokupimo stvari migranata koje su ostale ovde. Oni su ušli, rekli su nam da izađemo, a mi smo tražili pet minuta da pokupimo sve, za šta oni očigledno nisu imali vremena. Počeli su gorivom da polivaju stvari koje smo mi hteli da ponesemo. Mi smo takođe i na sebi imali gorivo nakon toga. Moju koleginicu su gurnuli i pao joj je telefon nakon čega se razbio“, rekla je ona.
Kako su tada ispričali volonteri, za istu televiziju, incident su odmah prijavili lokalnoj policijskoj stanici u Šidu i policajci su izašli na lice mesta. Volonteri su istog dana nekoliko sati davali iskaz u policijskoj stanici, nakon čega im je uručena odluka Prekršajnog suda u Sremskoj Mitrovici po kojoj su krivi za ometanje javnog reda i mira, napad na pripadnike udruženja građana “Četnički pokret Sokolovi” i naloženo im je da napuste zemlju. Kako su tvrdili, tom prilikom nisu dobili advokata, a u rešenju suda koje su dobili, pisalo je i da ne smeju da se vrate u Srbiju u narednih 6 meseci, da moraju da plate novčanu kaznu od 22.000 dinara ili da provedu 20 dana u zatvoru. Tada su najavili da će se žaliti na ovu odluku, a pored toga pisali su i ambasadama Italije i Nemačke u Beogradu, kao i Beogradskom centru za ljudska prava.
Prema dokumentaciji koju smo dobili prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja od Prekršajnog suda u Sremskoj Mitrovici može se videti da su oni odluku doneli prema potpuno drugačijem opisu događaja. Kako je navedeno, “sud je potpuno poklonio veru iskazu svedoka oštećenog”, te je navedeno da sud nema razloga da sumnja u istinitost njegovog iskaza. Naime, prema opisu događaja od strane svedoka oštećenog, on je sa pripadnicima udruženja građana “Četnički pokret Sokolovi”, a prema ovlašćenju Predsednika opštine Šid krčio rastinje u okolini napuštene fabrike “Grafosrem”. Iz rastinja je tada izašla prijavljena i obema rukama odgurnula oštećenog i vikala, nakon čega se udaljila.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnet je zbog osnovane sumnje da je prijavljena izvršila prekršaj iz Člana 9 Zakona o javnom redu i miru – Vršenje nasilja. Istog dana pokrenut je prekršajni postupak i doneta presuda. Okrivljena je oslobođena plaćanja troškova prekršajnog postupka zbog, kako je navedeno, “nedostatka novčanih sredstava”.
Okrivljena je podnela žalbu na pomenutu presudu 4. februara, zbog, kako je navedeno u žalbi, “bitne povrede odredaba prekršajnog postupka” i “pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja”. Branilac okrivljene zatražio je da drugostepeni sud usvoji žalbu i da odluku prvostepenog suda ukine ili preinači, jer je sud pogrešno zaključio da je troje humanitarnih radnika organizacije “No name kitchen” napalo četrnaest članova “Četničkog pokreta Sokolovi” i petnaestog bageristu, zanemarivanjem i neutvrđivanjem bitnih činjenica, proste logike i grubim povredama prava okrivljene.
Prekršajni apelacioni sud u Novom Sadu 7. februara doneo je rešenje kojim se ova žalba uvažava “zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja” i predmet vraća na ponovno odlučivanje. Ovaj sud uvažio je argumente branioca. Između ostalih to su bili: uskraćivanje prava okrivljene da u postupku upotrebljava svoj maternji jezik, nemogućnost traženja branioca zbog jezičke barijere, nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja jer je sud poklonio veru samo jednoj strani.
Naredba o slanju vojske ispred prihvatnog centra u Šidu
Pripadnici Vojne policije Vojske Srbije u Opštinu Šid poslati su 16. maja 2020. godine prema naredbi Predsednika Aleksandra Vučića, tadašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vulina i načelnika Generalštaba generala Milana Mojsilovića, kako se navodilo, da bi pružila pomoć Ministarstvu unutrašnjih poslova u zaštiti “bezbednosti i imovine lokalnog stanovništva od migranata”. Oni su tada raspoređeni da obezbeđuju tri prihvatna centra, koliko ih se nalazi na područiju opštine Šid: Adaševci, Principovac i Šid stanica. Kako je tada navedeno, ova odluka donešena je “u skladu sa procenama bezbednosnih institucija i inicijative građana te opštine.”
Usledile su kritike dela javnosti, a jedan od argumenata, koji je izneo aktivista “Info parka”, bio je da vojska nema zakonske ingerencije, znanja i veštine za tu vrstu krize, te da su se u Šidu dešavali samo manji incidenti, što je tada potvrdila i portparolka Komesarijata za izbeglice. Ova odluka okarakterisana je i kao propagandna, te da je cilj bio sticanje političkih poena.
Tri dana nakon dolaska vojske na područije opštine Šid nevladine organizacije “Žene u crnom”, “Inicijativa A11” i “Info park” izdali su saopštenje u kojem su najoštrije osudile ovaj potez državnih organa. Ocenili su da “ne postoje nikakvi razlozi za tako nešto i da slanjem pripadnika Ministarstva odbrane dodatno militarizuju izbegličku tragediju u Srbiji”, kao i da taj potez “podstiče klimu rasizma i fašističkih napada”. Istaknuto je i da je uvođenjem vanrednog stanja 15. marta iste godine “migrantima, izbeglicama i ražiocima azila u prihvatnim centrima i centrima za azil oduzeta su elementarna ljudska prava, a sve u ime navodne zaštite od epidemije kovida-19”. Takođe, ove NVO su ocenile i da ovakvo postupanje može da dovede do pojačanja osećaja “ugroženosti i opasnosnosti i kod građana Šida i među migrantima i izbeglicama”.
U izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava za 2020. godinu ovaj potez okarakterisan je kao “korak ka militarizaciji migrantskog narativa.” Oni su naveli i da je nejasno zašto je takva odluka doneta i zašto policijske snage nisu bile dovoljne za potrebe zaštite građana jer ozbiljnih krivičnih dela u Šidu od strane migranata nije bilo.
Antimigrantski protesti organizacije “Omladina Šida”
Na antimigrantskom protestu održanom 1. novembra 2020. godine, koji je organizovalo lokalno udruženje građana “Omladina Šida” okupljeni građani zatražili su od opštinskih i republičkih vlasti da se pod hitno broj migranata u toj opštini smanji, da svi migranti na području te opštine budu smešteni u kampove, da Vojska Srbije bude vraćena na područje opštine, kao i da volonteri organizacije “No name kitchen” budu proterani sa teritorije opštine Šid.
Dva dana nakon protesta Predsednik opštine Šid, Zoran Semenović, izdao je saopštenje u kom je podržao proteste. Kako je naveo, opština Šid je slobodna sredina i svaki njen građanin ima pravo na slobodu, mišljenje i okupljanje. Nedelju dana kasnije, 8. novembra održan je još jedan protest sa istim zahtevima, koje su meštani predali Komesarijatu za izbeglice i lokalnoj samoupravi. U izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava za 2020. godinu, ocenjuje se da je retorika koju su mediji koristili u izveštavanju o ovom događaju izazvala strah kod građana Šida i stvarala sliku Šida kao “okupiranog“ od strane migranata, što nije tačno jer, kako se tamo navodi, u Prihvatnom centru u Šidu se u tom periodu najčešće nalazilo između 200 do 300 migranata.
Prema dokumentaciji koju smo dobili prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, protest održan 1. novembra 2020. godine u Šidu bio je prijavljan Policijskoj upravi Šid. Naredni, održan 8. novembra iste godine, takođe je, uz propratne zahteve koje su izneli organizatori skupa, pripadnici udruženja građana “Omladina Šida”, bio prijavljen Policijskoj upravi u Šidu, što znači da policija nije sprečila održavanje ovakvih skupova, uprkos tome što je imala informacije o namerama protestanata i prirodi skupa koji organizuju.
Žandarmerija je u Šid poslata ponovo u novembru 2020. godine. Ministarstvo unutrašnjih poslova tada je izdalo saopštenje u kome je kao povod za ovaj potez naveden “pojačan broj i priliv migranata”. Žandarmerija će voditi računa da ne bude nekontrolisanih okupljanja i da na ulicama ne budu oni koji na njima ne treba da budu, navedeno je. Ministar policije Aleksandar Vulin je tada pozvao građane da „ne nasedaju na lažne vesti i ljude koji ih pozivaju da se organizuju kako bi se sačuvali“. Rekao je da u Srbiji postoji zakon i da niko ne može da uzme pravdu u svoje ruke, kao i da „nijedan migrant koji nije u sistemu i nema uredne dozvole, ne sme i ne može da se kreće po ulicama, a posebno ne sme da pravi kampove ili da se zadržava na prostoru gde to nije regulisano i dozvoljeno“. Za migrante je rekao da “mogu predstavljati zdravstveni problem” za sebe i za građane Srbije, te da zbog toga moraju biti u kampovima “gde su kontrolisani i gde imaju svu moguću medicinsku pomoć i zaštitu”.
U izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava za 2020. godinu postavljeno je pitanje neophodnosti i svrsishodnosti angažovanja Žandarmerije za rešavanje “sitnih prekršaja migranata u Šidu”, jer je jedan od osnovnih zadataka te jedinice borba protiv terorizma, za šta su opremljeni i obučeni.
Hapšenje volontera organizacije “No name kitchen”
Dana 12. decembra 2020. godine policija u Šidu uhapsila je aktivistu organizacije “No name kitchen”, nakon što je zaustavila kombi u kojem se nalazilo troje aktivista na graničnom prelazu ka Hrvatskoj. Kako je za medije objasnila pravna zastupnica aktivista “No name kitchen”, policija joj je tom prilikom rekla da će sprovesti pretresanje lica i kola i da će svima pretresti džepove, jakne, torbe, uprkos tome što se takve stvari rade samo uz pisani nalog suda. Kako je ona navela, policija je oduzela mobilni telefon jednom od aktivista i privela ga pod optužbom da je ometao službeno lice u vršenju dužnosti, te mu je napisana i krivična prijava. Takođe je rečeno i da je policija prema drugim aktivistima bila nasilna, jednog momka su udarili pesnicom u glavu, dok su prema aktivistkinji bili verbalno nasilni. Prema rečima aktiviste koji je bio uhapšen, drugi aktivisti su bili kooperativni i nisu pružali otpor policiji. On je pušten iz pritvora isto veče, ali nije poznato šta se dalje desilo sa krivičnom prijavom.
Utvrđeno manipulisanje činjenicama i širenje laži o migrantima u javnosti
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i njihov istraživački portal VOICE tokom 2020. i 2021. godine obrađivali su narativ koji je u javnosti Srbije prisutan kada je reč o događajima u kojima su akteri migranti. Primetili su manipuslisanje činjenicama, lažne vesti i brojne druge neetičke postupke u ponašanju, najčešće tabloidnih, najčitanijih medija u Srbiji. U izveštaju Izveštavanje o migrantima između manipulacije i etike NDNV-a, uočeno je da su portali za proveru informacija utvrdili “niz potpuno ili delimično fabrikovanih sadržaja koji svedoče o krivǐnim delima migranata”. Primećeno je i delovanje antimigrantskih Facebook grupa, u kojima su se širile lažne i neproverene informacije. Kako se u izveštaju zaključuje, dolazak migranata u medijima se predstavlja kao “opšta opasnost po nacionalni i verski identitet, demografiju i pre svega bezbednost građana Srbije”. Teza da se građani Šida iseljavaju zbog migranata koji dolaze, u ovom izveštaju posebno je naznačena kao manipulacija činjenicama.
Zaključak
U opštini Šid u toku posmatrane dve godine, u oblasti postupanja prema migrantima, kao i drugim osobama koje su im pomagale registrovan je čitav niz propusta i neadekvatnog postupanja. Budući da se ova opština nalazi na takvom položaju da su u blizini granični prelazi sa dve države, od koje je jedna u Evropskoj Uniji, od početka migrantske krize ljudi su prolazili kroz teritoriju opštine Šid. Zbog toga je bilo potrebno da se vremenom adaptiraju kapaciteti za bolji prihvat ljudi i njihov boravak. Takođe, bilo je potrebno i da se građani i građanke opštine Šid upoznaju sa prirodom ove krize, okolnostima i problemima sa kojima se migranti suočavaju. Umesto toga, čak šest godina od početka krize, događa se da su uslovi života u centrima zabrinjavajuće loši, da se organizuju antimigrantski protesti i hapse volonteri koji dele hranu i pružaju pomoć tim ljudima. Državni aparat, ali i mediji, snosi odgovornost za te propuste, jer samo država ima pristup sredstvima koja mogu da unaprede uslove života migranata u centrima, moć da reguliše propise ponašanja, kao i autoritet da diktira odnos njenih građana prema migrantima, dok mediji imaju moć da diktiraju narativ kroz koji se posmatra migrantska populacija.