Godišnji izveštaj za 2019. godinu

Zaključci

• Najteže se dolazi do informacija o budžetskim sredstvima, javnim nabavkama i investicijama. Povećan broj žalbi Povereniku za preko 50% u odnosu na 2018. godinu.
• Ukupan broj predmeta kojima se Poverenik bavio tokom 2019. godine iznosi 9637.
• U velikoj meri je prisutno ćutanje uprave za zahteve za informacije od javnog značaja, pri čemu se kao neophodan korak dobijanja informacija navodi mehanizam podnošenja žalbe i podnošenja tužne Upravnom sudu radi dolaska do traženih informacija.
• Zahtevi se odbacuju najviše zbog tajnosti podataka, prava na privatnost i zloupotrebe prava od strane onoga ko informaciju traži.
• Novinari sve teže dolaze do informacija, čak i nakon intervencije Poverenika. Poverenik nema zakonom definisan i ustanovljen mehanizam sankcija što onemogućava valjani pritisak na organe vlasti da dostave informacije.
• Upravna inspekcija podnela samo jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog kršenja Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja.
• Institucija Poverenika je preopterećena zbog manjka zaposlenih, zbog čega često institucija ne može da donosi rešenja po žalbama na vreme.
• Narodna skupština je raspravljala o izveštaju za 2018. godinu pozivajući Vladu da preduzme neophodne mere iz preporuka Poverenika.
• Vlada nijednom nije obezbedila primenu upravnih rešenja Poverenika.
• Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nije usklađen sa međunarodnim standardima, niti su drugi zakoni usklađeni sa odredbama ovom Zakona. Potrebno je doneti Strategiju zaštite podataka o ličnosti i pratećeg Akcionog plana.
• Rešeno ukupno 6313 predmeta u oblasti zaštite podataka o ličnosti u 2019. godini.
• Sproveden 701 postupak nadzora, duplo manje nego prethodne godine zbog prestanka vođenja Centralnog registra zbirki podataka stupanjem na snagu novom zakona. Podneto je nekoliko krivičnih prijava i zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Najveći broj nadzora je bio za privredna društva zbog neovlašćenog korišćenja ličnih podataka.
• Najviše žalbi/pritužbi se odnosilo na policijske evidencije, obrazovne institucije, zdravstveno osiguranje, banke ali zbog onemogućavanja uvida u podatke, odbijanje zahteva, nepostupanje u roku.
• Poverenik je dao 85 mišljenja na zakonske nacrte i predloge, 7 inicijativa kojima je predložio ocenu ustavnosti člana 40. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, donošenje Strategije zaštite podataka o ličnosti i Akcionog plana, potpisivanje Protokola kojim se menja Konvencija Saveta Evrope u ovoj oblasti, što je Vlada i učinila.

Pristup informacijama od javnog značaja

U Izveštaju se primećuje da su građani, novinari, udruženja i advokati ti koji najčešće potražuju informacije od javnog značaja, a da su informacije do kojih se najteže dolazi one koje se tiču budžetskih sredstava, javnih nabavki i investicija. Broj žalbi na pristup ovim informacija se povećao za 57,6% u odnosu na 2018. godinu i najveći je od početka primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ostali predmeti kojima se Poverenik bavio tiču se davanja mišljenja i objašnjenja građanima koji potražuju informacije, pomoć organima vlasti i monitoring sprovođenja zakonskih obaveza. Ukupan broj predmeta kojima se Poverenik u 2019. godini bavio je 9 637. 

Stanje se, kao i 2018. godine, ocenjuje kao nezadovoljavajuće i karakterišu ga osnovane žalbe i ćutanje uprave. Informacije od vlasti se dobijaju teško i pomoć Poverenika, odnosno žalbe upućene njemu, kao i tužbe Upravnom sudu se čine kao neophodan korak za pristup informacijama. Broj žalbi protiv republičkih organa i ministarstava porastao je za 71,13% u odnosu na 2018. godinu. 

Broj žalbi je porastao i kada je reč o javnim preduzećima, ali se smanjio u odnosu na pravosuđe, lokalne samouprave i pokrajinske organe, koje i odlikuje najmanji broj žalbi. 

Činjenica da organi vlasti dostavljaju tražene informacije tek nakon žalbi upućenih Povereniku, osim trošenja javnih resursa, znači i to da nije ni bilo valjanog razloga za nepostupanje po zahtevima potražilaca. Razlozi koji se često navode za odbijanje pristupa jesu poverljivost informacija, pravo na privatnost, zloupotreba prava od strane onoga ko informaciju traži. 

Često se dešava da se informacije ne dostavljaju čak ni posle intervencije Poverenika, posebno kada su oni koji ih potražuju novinari. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja novinarima predstavlja osnovni alat u obavljanju posla, međutim, oni sve teže ostvaruju pravo na slobodan pristup informacijama.

Bilo je slučajeva kada je pristup informacijama bio uskraćivan i samom Povereniku, a kao najveće prepreke neizvršavanju rešenja po žalbi Poverenika vide se nemogućnost novčanog kažnjavanja i nedostatak podrške Vlade.

Upravna inspekcija, kojoj je poveren nadzor nad primenom Zakona, je informisana o prekršajima koje organi vlasti čine time što svoje obaveze (objavljivanje informatora o radu, obuka zaposlenih…) ne izvršavaju dosledno. Ipak, Upravna inspekcija ne podnosi zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka. Tokom 2019. godine Upravna inspekcija je podnela svega jedan zahtev, dok su građani to učinili čak 4 903 puta. 

Zbog velikog broja predmeta i nedostatka zaposlenih često se dešava da Poverenik ne može da odluči po žalbi za u to predviđenom vremenskom roku od 30 dana. Posledica toga je upravno-sudski postupak pred Upravnim sudom, tokom kog troškovi padaju na teret Poverenika, što opterećuje sistem, pritom izazivajući nepoverenje u rad Poverenika kod građana. 

Najveća promena u odnosu na 2018. godinu, ogleda se u tome što je Narodna skupština u plenumu raspravljala o Izveštaju Poverenika za 2018. godinu i tom prilikom svojim zaključcima pozvala Vladu da intenzivnije radi na izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama, obezbedi izvršenje rešenja Poverenika, poziva na odgovornost funkcionere koji ne izvršavaju svoje zakonske obaveze. Neki predlozi Poverenika iz Nacrta zakona nisu u potpunosti uvaženi, i tiču se  nadzora primene Zakona, ovlašćenja za izricanje prekršajnih naloga i novčanih kazni.

I dalje postoji problem sa upravnim izvršenjem Poverenikovih rešenja, a Vlada, koja je obavezna da na Zahtev Poverenika obezbedi primenu njegovih rešenja, to nijednom nije učinila.

Zaštita podataka o ličnosti

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti počeo je da se primenjuje u avgustu 2019. godine. Dugo godina pre toga bio je neuređen i neusaglašen sa međunarodnim zakonima, Ustavom Republike Srbije, ali i brojnim propisima i podzakonskim aktima. Poverenik smatra da novi Zakon nije usaglašen sa međunarodnim standardima, kao i da je neophodno uskladiti ga i sa odredbama o zaštiti podataka o ličnosti drugih domaćih zakona. Za unapređivanje Zakona, neophodno je donošenje Strategije zaštite podataka o ličnosti i pratećeg Akcionog plana. 

Zbog neodgovarajućih zakonodavnih okvira aktivnosti Poverenika su bile u velikoj meri ograničene. Pitanja prekomerne ili neovlašćene obrade podataka, uvida u podatke, važnosti zakona o pitanjima zaštite podataka o ličnosti nisu rešena. Poverenik je u 2019. godini primio  6 078 predmeta, a rešio je 6 313 (uključujući i predmete pokrenute po sopstvenoj inicijativi). U primeni su bili i stari i novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, pa su aktivnosti obavljane u skladu sa oba zakona. 

Tokom 2019. godine Poverenik je okončao 701 postupak nadzora, što je gotovo duplo manje u odnosu na 2018. godinu. Razlog tome jeste prestanak upisivanja u Centralni registar zbirki podataka, koji je prestao da se vodi kada je novi Zakon stupio na snagu. U najvećem broju predmeta je utvrđeno sprovođenje po prethodnom nadzoru ili bez nepravilnosti, ali se nekolicina predmeta završila zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka ili podnošenjem krivične prijave. Najveći broj nadzornih postupaka odnosi se na privredna društva, a kao razlog za pokretanje postupka navodi se nezakonita upotreba ličnih podataka. Poverenik je sačinio kontrolne liste koje nadziranima treba da olakšaju izvršenje obaveza prema Povereniku. 

Povereniku je do 28. avgusta izjavljena 121 žalba po starom Zakona, a nakon tog datuma, sa primenom novog Zakona, uvedena je pritužba. Pritužbu može lice koje smatra da se njegovi podaci obrađuju na način suprotan Zakonu i do kraja 2019. godine ih je podneto 60. 

Žalbe, a potom i pritužbe se u najvećoj meri odnose na policijske evidencije, obrazovne institucije, zdravstveno osiguranje, banke… a izjavljivane su zbog toga što rukovaoci nisu davali podatke na uvid, odbijali zahteve, nisu postupali u zadatom roku.

Poverenik je dao 85 mišljenja na nacrte i predloge zakona i druge akte i 7 inicijativa kojima je predložio ocenu ustavnosti člana 40. Zakona, što je Ustavni sud odbacio, donošenje nove Strategije i Akcionog plana, potpisivanje Protokola kojim se menja Konvencija Saveta Evrope, što je Vlada i učinila. 

U toku 2019. godine Poverenik je podneo tri krivične prijave, 23 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i 10 tužbi Upravnom sudu. 

Aktivnosti Poverenika odnosile su se i na obuke o zaštiti podataka o ličnosti, bezbednosti informacija, izveštavanja Narodne skupštine i Vlade i saradnju sa domaćim, regionalnim i međunarodnim organizacijama i institucijama.