Izveštaj Poverenice za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti / Mart 2021.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisan i samostalan državni organ formiran na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije 2009. godine. Zadaci ovog državnog organa su sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije, kao i unapređivanje ostvarivanja i zaštite ravnopravnosti.

ZAKLJUČCI

  • Osobe sa invaliditetom i dalje u najnepovoljnijem položaju u društvu
  • Iako Zakon o radu zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola, žene su i dalje neravnopravne.
  • Romska nacionalna manjina ubedljivo najugroženija sa ograničenim pravima na stanovanje, obrazovanje 
  • Transrodne osobe u najvećem riziku od nasilja , siromaštva i odbacivanja. Interseks osobe nevidljive u društvu

Prava osoba sa invaliditetom

Osobe sa invaliditetom spadaju u jednu od najugroženijih grupa stanovništva. Veliki broj je siromašan ili u riziku od siromaštva, teško se zapošljavaju i nemaju pristup obrazovanju. 

Najviše pritužbi tokom 2020. godine podneto je u postupku pred organima javne vlasti, u oblasti rada i zapošljavanja, socijalne zaštite i u pružanju javnih usluga.

Poverenik redovno podseća kroz svoje Godišnje izveštaje da je problem pristupačnosti najveći problem osoba sa invaliditetom s obzirom da ih to sprečava da ostvaruju druga prava.

Rodna ravnopravnost

U toku 2020. godine, podneto je 105 pritužbi na osnovu pola kao ličnog svojstva (63 žena i 29 muškaraca). Najviše pritužbi podneto je u oblasti rada i zapošljavanja, zatim u oblasti koja se odnosi na postupanje organa javne vlasti, u oblasti medija i javnog informisanja zatim u vezi sa bračnim i porodičnim statusom (diskriminacija žena je najčešća u vezi sa porođajem, materinstvom i negom deteta). 

U oblasti rada i zapošljavanja, žene su se najviše obraćale Povereniku na diskriminaciju na tržištu rada, a muškarci zbog diskriminacije u postupanjima organa javne vlasti (postupci za razvod braka).

I dalje su prisutni stereotipi vezani za poslove kojima bi žene mogle da se bave. U medijima i javnom informisanju, žene su izložene diskriminatornim, uvredljivim i ponižavajućim komentarima.

U kontekstu pandemije COVID-19, potvrđena je činjenica da krizne situacije različito utiču na žene i muškarce. Vanredno stanje i promenjeni uslovi doveli su do povećanja brige o deci koji je pao isključivo na žene. Takođe, uslovi tokom vanrednog stanja, dovele su žene u veći rizik od nasilja u porodici.

Prava nacionalnih i kulturnih manjina

Zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla podneto je 114 pritužbi, što je primećeno kao povećanje u odnosu na prethodne 4 godine.

Ubedljivo najviše pritužbi podneli su pripadnici romske nacionalne manjine (94). Romi su najosetljivija društvena grupa a suočavaju se sa raznim problemima u svakodnevnom životu: pristup radu i adekvatnom stanovanju je ograničen, kao i obrazovanju, uslugama, informacijama i komunikacijama, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Takođe, postoji veliki rizik od siromaštva.

Romkinje su izložene višestrukoj diskriminaciji a problemi sa kojima se suočavaju su siromaštvo, teški rad, nasilje, rani brakovi itd.

Prava LGBT+ osoba

Homofobija i transfobija su i dalje sveprisutni u našem društvu. Povereniku je tokom 2020. godine podneto 7 pritužbi na osnovu diskriminacije po seksualnoj orijenataciji i 4 pritužbe po rodnom identitetu. Transrodne osobe ostaju najugroženije, a interseks osobe su i dalje pravno i socijalno nevidljive.  

LGBT+ osobe suočavaju se sa nasiljem u porodici, diskriminacijom pri obrazovanju, zapošljavanju i na radnom mestu,  u zdravstvu i pred organima javne vlasti.