Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisan i samostalan državni organ formiran na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije 2009. godine. Zadaci ovog državnog organa su sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije, kao i unapređivanje ostvarivanja i zaštite ravnopravnosti.
Osobe sa invaliditetom spadaju u jednu od najugroženijih grupa stanovništva. Veliki broj je siromašan ili u riziku od siromaštva, teško se zapošljavaju i nemaju pristup obrazovanju.
Najviše pritužbi tokom 2020. godine podneto je u postupku pred organima javne vlasti, u oblasti rada i zapošljavanja, socijalne zaštite i u pružanju javnih usluga.
Poverenik redovno podseća kroz svoje Godišnje izveštaje da je problem pristupačnosti najveći problem osoba sa invaliditetom s obzirom da ih to sprečava da ostvaruju druga prava.
U toku 2020. godine, podneto je 105 pritužbi na osnovu pola kao ličnog svojstva (63 žena i 29 muškaraca). Najviše pritužbi podneto je u oblasti rada i zapošljavanja, zatim u oblasti koja se odnosi na postupanje organa javne vlasti, u oblasti medija i javnog informisanja zatim u vezi sa bračnim i porodičnim statusom (diskriminacija žena je najčešća u vezi sa porođajem, materinstvom i negom deteta).
U oblasti rada i zapošljavanja, žene su se najviše obraćale Povereniku na diskriminaciju na tržištu rada, a muškarci zbog diskriminacije u postupanjima organa javne vlasti (postupci za razvod braka).
I dalje su prisutni stereotipi vezani za poslove kojima bi žene mogle da se bave. U medijima i javnom informisanju, žene su izložene diskriminatornim, uvredljivim i ponižavajućim komentarima.
U kontekstu pandemije COVID-19, potvrđena je činjenica da krizne situacije različito utiču na žene i muškarce. Vanredno stanje i promenjeni uslovi doveli su do povećanja brige o deci koji je pao isključivo na žene. Takođe, uslovi tokom vanrednog stanja, dovele su žene u veći rizik od nasilja u porodici.
Zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla podneto je 114 pritužbi, što je primećeno kao povećanje u odnosu na prethodne 4 godine.
Ubedljivo najviše pritužbi podneli su pripadnici romske nacionalne manjine (94). Romi su najosetljivija društvena grupa a suočavaju se sa raznim problemima u svakodnevnom životu: pristup radu i adekvatnom stanovanju je ograničen, kao i obrazovanju, uslugama, informacijama i komunikacijama, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Takođe, postoji veliki rizik od siromaštva.
Romkinje su izložene višestrukoj diskriminaciji a problemi sa kojima se suočavaju su siromaštvo, teški rad, nasilje, rani brakovi itd.
Homofobija i transfobija su i dalje sveprisutni u našem društvu. Povereniku je tokom 2020. godine podneto 7 pritužbi na osnovu diskriminacije po seksualnoj orijenataciji i 4 pritužbe po rodnom identitetu. Transrodne osobe ostaju najugroženije, a interseks osobe su i dalje pravno i socijalno nevidljive.
LGBT+ osobe suočavaju se sa nasiljem u porodici, diskriminacijom pri obrazovanju, zapošljavanju i na radnom mestu, u zdravstvu i pred organima javne vlasti.