Izveštaj o osnovnim pravima analiza sprovođenje Povelje o osnovnim pravima Evropske unije; stanja u oblasti jednakosti i nediskriminacije; rasizma, ksenofobije i netolerancije; jednakosti i inkluzije Roma; azila, granica i migracija; informacionog društva, privatnosti i zaštite podataka; prava deteta; pristupa pravdi; i sprovođenja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.
Izveštaj pokriva sve zemlje članice Evropske unije, Srbiju i Severnu Makedoniju.
Estonija, Letonija i Rumunija kao zemlje članice Evropske unije, i Severna Makedonija i Srbija su u skladu sa članom 15. Evropske konvencije o ljudskim pravima obavestile Savet Evrope o privremenom odstupanju od obaveza predviđenih Konvencijom tokom uvođenja restriktivnih mera radi suzbijanja širenja virusa SARS-CoV-2. Uključujući i druge faktore kao što su hitni postupci donošenja restriktivnih mera u okvirima ili van okvira vanrednih stanja u drugim zemljama Evropske unije, Evropski parlament je u novembru 2020. godine usvojio rezoluciju kojom konstatuje apsolutni primat vladavine prava, demokratije i poštovanja osnovnih prava i da sva ograničenja moraju ispuniti tri osnovna kriterijuma, među kojima su neophodnost, proporcionalnost i privremenost.
U istom periodu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je predstavila predlog Ministarstvu unutrašnjih poslova kojim bi se sprečilo kažnjavanje starijih osoba koji pate od demencije koji su prekršili odredbe donesene tokom vanrednog stanja. Brojni slučajevi u mnogim zemljama Evropske unije su izazvali zabrinutost tela za ljudska prava upravo u pogledu poštovanja prava starijih osoba.
Studije sprovedene u Srbiji pokazuju visoku stopu diskriminacije prema LGBT+ osobama. Opšte stanje u Evropskoj uniji pokazuje unapređenje prava LGBT+ osoba u pojedinim zemljama ali istovremenu derogaciju u drugim.
Okvirna odluka o rasizmu i ksenofobiji je usvojena pre 12 godina ali pojedine članice Evropske unije i dalje nisu unele naophodne odredbe u svoja nacionalna zakonodavstva. Evropska komisija protiv rasizma i intolerancije je identifikovala nedostatke u zakonodavstvima u pogledu javnog govora i pozivanja na mržnju od strane javnih zvaničnika u Belgiji, ali su takvi slučajevi zabeleženi i u Austriji i u Srbiji.
Vlada Srbije je usvojila Nacionalnu strategiju za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period 2020-2025. koja previđa uspostavu niza tela vezanih za više sudove u Srbiji u ovoj oblasti.
U oblasti kompenzacije za žrtve je načinjen napredak u presudi Višeg suda u Novom Sadu u aprilu 2020. godine u predmetu koji se odnosio na trgovinu ljudima i to u obliku kompenzacije u iznosu od oko 10.000 evra uz kaznu zatvora za tuženog od 5 godina i 3 meseca. Ranije su žrtve morale da se upuste u postupak kompenzacije koji nije mogao biti predvidiv. Ova presuda je presedan takođe što je bankovni račun tuženog zamrznut kako bi se osigurala isplata žrtvi.
Tokom perioda zatvaranja i ograničena kretanja radi sprečavanja širenja bolesti COVID-19, u mnogih zemljama je zabeležen porast broja poziva centrima za pomoć i podršku ženama zbog nasilja kojem su bile izložene. Među ovim zemljama je i Srbija. Autonomni ženski centar je objavio informaciju da je nekoliko žena, na putu da prijave nasilje bilo kažnjeno zbog kršenja policijskog časa. Iako je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti predložila izuzeće za ovakve situacije, nikakav zvaničan korak po ovom pitanju nije učinjen.
U Srbiji su osobe sa invaliditetom bile suočene da otežanim pristupom dozvolama za kretanje tokom policijskog časa. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je izdala preporuku o hitnom rešavanju mnogih problema sa kojima se osobe sa autizmom suočavaju zbog zabrane kretanja.