Izveštaj o napadima i pritiscima na novinarke i novinare u Vranju

Autorka: Dejana Cvetković

Novinari su česte mete onlajn napada, dok se novinarke osim što su na meti zbog novinarskog rada suočavaju i sa rodno zasnovanim nasiljem. Studije pokazuju da su na internetu više obeležavane od muških kolega, dobijaju pretnje seksualnim nasiljem, komentariše se njihov izgled, nacionalnost, kulturna pozadina, a retko sadržaj njihovog rada. Baze napada na novinarke i novinare koje prikupljaju udruženja nisu još uvek kategorisana po rodu/polu, a objektivna prepreka je utvrđivanje kriterijuma za karakterisanje napada kao rodno zasnovanog. U svim kategorijama u Srbiji 2020. je bila rekordna po broju napada na novinare (fizički napadi, napadi na imovinu, pritisci, verbalni napadi, hakerski napadi), što se može videti u NUNS-ovoj Bazi napada na novinare, kao i u godišnjem izveštaju Zaštitnika građana.

Tokom 2020. i 2021. drastično se povećao broj napada na žene u novinarstvu, pokazuju podaci UNESCO, OSCE i Female Journalists. Novinarke protiv nasilja nad ženama ističu da su posebno napadima izložene novinarke koje izveštavaju o osetljivim političkim i društvenim problemima, kao što su korupcija i kriminal, kao i one koje otvoreno iznose stavove i podrivaju patrijarhalne obrasce izveštavajući o temama koje su vezane za rodnu ravnopravnost, nasilje prema ženama i ženska prava. Tokom tih godina u Vranju je zabeleženo ukupno 13 napada na novinare, podaci o napadima prikupljeni su iz NUNS-ove baze napada na novinare i medijskih članaka, a treba imati u vidu da nisu svi slučajevi prijavljivani policiji, tužilaštvu i medijskim udruženjima.

Na novinare i novinarke u protekle dve godine vršen je pritisak nekoliko puta od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) iz Vranja, a u Bujanovcu je došlo i do verbalnog napada na novinara, a vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) se nekoliko puta u javnosti verbalno obračunavala sa novinarima. Predsednik opštine Bujanovac je u dva navrata takođe vršio pritiske na novinare, a ostali zabeleženi napadi su napadi na medijsku kuću, pretnje smrću novinaru i njegovoj porodici, varbalni napadi u onlajn prostoru i hakerski napadi. Tokom 2020. podnete su dve krivične prijave zbog ugrožavanja sigurnosti novinara i obe prijave su odbačene a tokom 2021. nisu evidentirane krivične prijave na štetu novinara, prema podacima Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju. Iznenađuje podatak da je najviše bilo zabeleženih napada na novinare, i samo jedan na novinarku s obzirom na to da u Vranju, kao i generalno u novinarstvu, ima više novinarki.

Napadi na novinare tokom 2020. godine

Zabeleženo je devet napada na novinare i porodicu novinara – u četiri slučajeva vršenje pritisaka, tri verbalna napada, jedan napad na medijsku kuću, i jedan hakerski napad. Novinari portala InfoVranjskih su pet puta napadani zbog bavljanja novinarstvom (verbalni napad, pritisci i hakerski napad), zabeležena su i dva napada na novinara portala Bujanovačke (verbalni napadi), jedan napad na novinara Footonline i njegovu suprugu (verbalni napad – upad u porodičnu kuću), i jedan napad na medijsku kuću TV Spektri (napad na imovinu). Šest napada je prijavljeno NUNS-u, jedan i policiji i NUNS-u, jedan samo policiji, dva napada nisu prijavljena.

1. Novinar portala InfoVranjskih Slavomir Kostić, pozvan je na informativni razgovor i davanje izjave u svojsvu novinara nakon teksta o zaraženima koronavirusom u Trgovištu, a protiv novinara nije podignuta optužnica. Pritisak na novinara prijavljen je NUNS-u.

2. Novinara portala Bujanovačke Nikolu Stevanovića je verbalno napao saobraćajni policajac u civilu koji je sedeo u društvu dvojice policijskih službenika na dužnosti koji nisu reagovali. Novinaru su upućene pretnje fizičkim nasiljem, dok je fotografisao bašte kafića zbog vanredne situacije, a policajci nisu reagovali na pretnje, ni kada je rekao da je novinar i za koju medijsku kuću radi. Stevanović je prijavio slučaj u policijskoj stanici, a protiv saobraćajnog policajca je podneta krivična prijava po nalogu nadležnog tužilaštva „zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično delo ugrožavanje sigurnosti na štetu Nikole Stevanovića”. Međutim odlukom OJT-a u Vranju odbačana je prijava a u obrazloženju stoji da “ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti”. Verbalni napad je prijavljen i NUNS-u.

3. Novinari portala InfoVranjske često su otvoreno na meti vlasti koju u Vranju vodi SNS. Na konferenciji za medije pripadnici GRO SNS-a najavili su formiranje posebnog pravnog tima koji će se baviti pokretanjem krivičnih postupaka zbog, kako navode, “izmišljotina, uvreda, kleveta i laži pojedinih medija”, a saopštili su i da se sve to odnosi na InfoVranjske. Naveli su i da su protiv nekih urednika i novinara već u pripremi tužbe i pozvali “tužilaštvo da samo radi po zakonu”. Vršenje pritiska je prijavljeno i NUNS-u.

4. Na autorski komentar preminulog novinara i urednika InfoVranjskih Saše Stojkovića u kojem je pisao o formiranju lokalne vlasti u Bujanovcu i rezultatima izbora u Surdulici, reagovao je vranjski odbor SNS-a saopštenjem na Fejsbuku gde ad hominem napadom na račun novinara i uvredama upućenim članovima njegove porodice, ali i na račun albanske nacionalne manjine na jugu Srbije koju su nazvali pogrdnim imenom. U saopštenju GRO SNS-a se insinuira da je Stojković “albanski plaćenik”, a reakcija nadležnih zbog izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti u javnom prostoru za koju je Krivičnim zakonikom propisana i zatvorska kazna je izostala. Verbalni napad je prijavljen NUNS-u.

5. Posle teksta InfoVranjskih o kašnjenju uvođenja grejanja za četiri zgrade u centru Vranjske Banje, vranjski odbor naprednjaka je u zvaničnom saopštenju novinaru uputio uvrede i optužio ga da “radi protiv svojih komšija” i tekst nazvao “zlonamernim”. FK Mineralac iz Vranjske Banje, je prema navodima medija u vezi sa lokalnim odborom vladajuće SNS-a. Na igralištu u Banji pojavio se i transparent na crnom platnu na kome piše «Kostiću smeće, Mineralac ti nikada reket plaćati neće». Pritisak je prijavljen NUNS-u.

6. Portal Bujanovačke našao se na meti napada nakon objavljivanja teksta o poslaniku Šaipu Kamberiju, gde je u komentarima na Fejsbuku dobio brojne uvrede i komentare da su novinari Bujanovačkih “strani plaćenici i da rade protiv interesa Srbije”. Posebno se na meti našao urednik Nikola Lazić. Pritisak je prijavljen NUNS-u.

7. Suprugu urednika portala Foloonline, Jeftona Ismaila, verbalno su napala dvojica muškaraca koja su upali u njegovu porodičnu kuću u trenutku dok je on bio odsutan, i pretili smrću celoj porodici zbog teksta koji je objavio Ismail. Policija je u Bujanovcu po nalogu zamenika tužioca OJT-a podnela krivičnu prijavu zbog osnova sumnje da su izvršili krivično delo ugrožavanje sigurnosti, ali je kasnije odlukom OJT-a u Vranju krivična prijava odbačena jer kako navode “ne postoje osnovi sumnje da je izvšeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti”.

8. Bujanovačka Televizija Spektri, koja program emituje na albanskom jeziku, u sredu uveče je bila meta napada vandala, koji je provalio u prostorije ove medijske kuće i oštetio opremu. Po rečima vlasnika televizije, Nedžata Behluli, napadač je nakon upada pobacao sve što je bilo na stolovima, monitore, telefone i ostalu opremu, a na osnovu nadzornih kamera identikovan je napadač i ispostavilo se da je počinilac pogrešio adresu, ali je želeo da se razračuna sa jednim novinarom, za kojeg je mislio da radi za Televiziju Spektri. Vlasnik televizije nije tužio napadača, iako je, kako kaže, ovo bio direktan napad na medije, ali se nada da će biti poslednji.

Napadnut je sajt portala InfoVranjske, a kako navode u saopštenju to je bio treći hakerski napad te godine.

Napadi na novinare tokom 2021. godine

Zabeležena su četiri slučaja vršenja pritisaka na novinare i jednu novinarku tokom 2021. godine. Novinari portala InfoVranjske i Vranje News pretrpeli su finansijske pritiske, zabeležena su i dva napada na novinara portala Bujanovačke (pritisci), i kontinuirano vršenje pritiska na novinarku portala Vranje News-a. Novinari su napade prijavili NUNS-u.

1. Novinarka portala Vranje News Milena Dimić nakon ekoloških protesta sa kojih je izveštavala pozvana na informativni razgovor u MUP-u gde su joj zapretili podnošenjem Krivične prijave zbog toga što je navodno ona “organizatorka protesta“ iako je imala vidno istaknutu legitimaciju fotoreporterke. Policija je još jednom posetila u porodičnom domu radi upozorenja da se ne pojavljuje na novozakazanom protestnom okupljanju ispred crkve jer će se odmah „protiv nje pokrenuti krivični postupak.” Vršenje pritiska je prijavljenu NUNS-u 27.11.2021. i 4.12.2021.

Tuženi su urednici portala InfoVranjske i portala Vranje News zbog prenošenja informacija iznesenih na konferencijama za medije Narodne stranke u Leskovcu i Vranjskoj banji od strane “Millenijum team doo” a pre podnošenja tužbi nije zvanično demantovana nijedna od informacija niti je zatraženo od tuženih medija da objave njihov odgovor na iznete navode sa konferencija za medije Narodne stranke. Kompanija “Millennium team doo” iz Beograda je podnela 11 tužbi protiv više medija i u tužbama zahteva utvrđivanje povrede ugleda i naknadu materijalne štete u visini od 100.000 evra po tužbi. Pritisci su prijavljeni NUNS-u.

3. Predsednik Opštine Bujanovac Nagip Arifi upozorio je medije da više „ne smeju da objavljuju njegove porodične fotografije“ jer će, kako je rekao, o tome “razgovarati na sudu“. Arifi je na sednici Opštinskog veća o budžetu za 2022. koju prati izveštač Bujanovačkih, medijima, kako je naveo, uputio “poslednje upozorenje“, iako je kao funkcioner izložen većoj pažnji javnosti od drugih građana, što je i regulisano Zakonom o javnom informisanju. Bujanovačke kako navode prethodno nisu objavile sliku porodice predsednika opštine već samo fotografiju na kojoj se on nalazio.

4. Predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifij na sednici Opštinskog veća, tokom rasprave o budžetu za 2022. godinu, nezadovoljan načinom kako spomenuti portal izveštava, najavio da će Bujanovačkim biti zabranjeno da prate njihove sastanke. Ova najava je usledila, nakon pisanja Bujanovačkih o pretnji istog funkcionera, kada je upozorio medije da više „ne smeju da objavljuju njegove porodične fotografije“ jer će, kako je rekao, o tome „razgovarati na sudu“. Pritisak je prijavljen NUNS-u.

Procesuirani slučajevi

Tokom 2019. godine, prema podacima Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju je podneta krivična prijava zbog ugrožavanja sigurnosti novinarke “Večernjih novosti”, Jelene Stojković, a 2020. podnet je optužni predlog Osnovnom sudu. OS u Vranju je 2021. na predlog tužilaštva naredio raspisivanje poternice i hapšenje osobe koja je pretila smrću novinarki Večernjih novosti.

Tokom 2020. preminuli novinar Saša Stojković, dugugodišnji glumac i povremeni reditelj u Pozorištu “Bora Stanković“ u Vranju, vraćen je na posao u ovu ustanovu pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu, a Stojković je kao tehnološki višak dobio otkaz nakon trideset godina rada u maju 2018. godine, a NUNS je ocenio da se radi o direktnom i otvorenom pritisku vlasti u Vranju na slobodu izražavanja. Otkazu u pozorištu je prethodilo gašenje Vranjskih novina 2017. godine nakon čega je novinar Saša Stojković nastavio sa nekolicinom kolega da kritički izveštava javnost preko portala InfoVranjske.

Tokom 2021. godine Viši sud u Vranju doneo je konačnu presudu u slučaju napada na novinarku Tanju Janković i njenu porodicu 2012. godine. Inspektor policije Nenad Jovanović pravosnažno je osuđen posle devet godina na šest meseci kućnog zatvora zbog nasilja i nanošenja teških telesnih povreda u slučaju napada na novinarku Tanju Janković i njenu porodicu, a još dvojica njegovih saučesnika osuđeni su na kazne kućnog zatvora od po četiri meseca.

Napadi na novinarke i novinare u Vranju i posledice napada

U anonimnoj anketi koju je sprovela autorka izveštaja, Dejana Cvetković, o napadima na novinarke i novinare u Vranju učestvovalo je 11 novinarki i novinara (8 novinarki i 3 novinara). Novinarke su zbog bavljenja novinarstvom doživele verbalne napade (4), pritiske (4), napad na imovinu (1), hakerski napad (1). Četiri novinarke su u javnosti bile izložene pokušaju diskreditacije, tri novinarke su seksualno uznemiravane (porukama, pozivima ili na terenu), dve novinarke su bile izložene uvredljivim komentarima na račun njihovog izgleda ili privatnog života, jedna novinarka je proganjana (napadač je pratio i uznemiravao pozivima i porukama), a u jednom slučaju porodica novinarke je proganjana na isti način, a napad koji su doživele uticao je nagativno na njihovo fizičko i psihičko zdravlje (3), odnos prema institucijama (3), odnos prema poslu (2), samo jedna novinarka je navela da napad koji je doživela nije uticao na nju.
Novinarke su napad prijavile uredništvu (3), nisu prijavile nikome (3), policiji/tužilaštvu (2), kolegama (2), porodici (2), udruženjima (1), javnosti (1). Zbog napada novinarke su ignorisale osećaj zabrinutosti i straha (4), izbegavale teme koje su u prošlosti izazvale napade (3), samo je jedna novinarka navela da napad koji je doživela nije uticao ni na koji način na nju. Novinarke su navele da bi se opet bavile novinarstvom da mogu da biraju ponovo profesiju (7) i jedna novinarka je navela da nije sigurna da bi se ponovo bavila istim poslom.

Novinari su se prilikom obavljanja novinarskog posla suočavali sa verbalnim napadima, pritiscima, jedan od novinara je naveo da mu je prećeno fizičkim nasiljem, a dvojica da su dobijali uvredljive komentare na račun izgleda ili privatnog života, dvojica novinara su javnosti bila izložena pokušaju diskreditacije, a napad koji su doživeli uticao je negativno na njihovo fizičko ili psihičko zdravlje (2), odnos prema poslu (2), i negativno na odnos prema novinarskoj profesiji (1), negativno na njihov život (1), samo jedan novinar naveo da napad koji je doživeo nije uticao ni na koji način na njega. Za pomoć obratili su se uredništvu (3), kolegama (2), policiji/tužilaštvu (1), udruženjima novinara (1), javnosti (1), porodici (1) i psihoterapeutu/kinji (1). Zbog napada novinari su ignorisali i umanjivali osećaj zabrinutosti, straha i drugih negativnih emocija (1) i izbegavali teme koje su u prošlosti izazvale napade (1). Novinari su naveli da bi se opet bavili novinarstvom da mogu ponovo da biraju profesiju (2) i jedan novinar je naveo da se ne bi opet bavio istim poslom.

Izazovi sa kojim se suočavaju i novinarke i novinari jestu zatvorenost izvora informacija i ignorisanje novinara (4), doslednost javnom interesu i odupiranje pritiscima (3), svakodnevni kontakt sa različitim ljudima (1) i niska zarada (1).

Zaključak

Novinari na jugu Srbije su izloženi pritiscima, verbalnim napadima, ali i pretnjama i rizikom od fizičkog nasilja, kao i pretnjama smrću, dok su novinarke pored pritisaka i verbalnih napada izložene i seksualnom nasilju i proganjanju, a neke od njih se nikome nisu obratile za pomoć prema rezultatima ankete koju je sprovela autorka izveštaja.

U Vranju je karakteristično da se sa novinarima vladajuća stranka obračunava u javnom prostoru, putem zvaničnih saopštenja koristići ad hominem napade i uz etiketiranje novinara kao “stranih plaćenika” i “izdajnika”, a sankcija zbog širanja nacionalne netrpeljivosti i diskriminacije “nepodobnih” novinara na jugu Srbije izostaje, jedan od načina vršenje pritisaka jeste i privođenje novinara radi zastrašivanja kako bi odustali da izveštavaju o bitnim događajima.

Takođe, procesuirani slučajevi se godinama vode. Novinarka Tanja Janković na pravnosnažnu presudu je čekala oko devet godina zbog teških telesnih povreda nanetih članovima njene porodice za koje je napadač dobio šest meseci kućnog pritvora, a dvojica saučesnika po četiri meseca. U drugom slučaju koji je prijavljen 2019. zbog ugrožavanja sigurnosti novinarke, proces je trajao kraće, a za napadačem je raspisana poternica. Dve prijave zbog ugrožavanja bezbednosti novinara u poslednje dve godine (pretnja smrću i verbalni napad) su odbačene odlukom Osnovnog javnog tužilaštva.

Tzv. SLAPP tužbe (Strategic Lawsuit Against Public Participation) kao što je pokušaj Milenijum tima da astronomskim kaznama ućutka pojedine lokalne i nacionalne medije su u porastu u svetu, koji se organizuje i bori protiv ovakvih napada na kritičke medije. Oni samostalno teško mogu da se odbrane od tako moćnih kompanija, povezanih sa vrhom države. Takve tužbe suprotne su međunarodnim zakonima koji se primenjuju u Srbiji i predstavljaju vid vršenja finansijskog pritiska na medije. S druge strane zaposleni u medijima u Vranju se već nalaze u teškom finansijskom položaju. Prosečna zarada medijskih radnika u Vranju manja je od 40.000 dinara ili 330 evra, što je za 115 evra manje od gradskog (53.509 dinara) i skoro 210 evra manje od republičkog proseka (64.639 dinara), prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku za avgust 2021. godine.

Brojne rezolucije i izveštaji UN-a pokazuju da međunarodna zajednica sve više priznaje potrebu da se uzmu u obzir specifični rizici sa kojima se novinarke suočavaju i u oflajn i u onlajn prostoru. Generalna direktorka UNESCO-a u godišnjem izveštaju zahteva od država članica da se pozabave i bezbednošću novinarki. Sažetak prijavljenih mera nalazi se u Izvještaju generalnog direktora o sigurnosti novinara i opasnosti od nekažnjivosti.