Stejt department je federalno izvršno telo odgovorno za sprovođenje spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država. Godišnji izveštaji o stanju ljudskih prava u različitim država, poznati i kao izveštaji o ljudskim pravima, pokrivaju međunarodno priznata pojedinačna, građanska, politička i radnička prava, kako je utvrđeno u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i drugim međunarodnim sporazumima.
Ubistvo braće Bitići, američkih državljana, koje se desilo 1999. godine tokom rata na Kosovu još uvek nije rešeno. Iako vlasti uveravaju zainteresovane strane da je istraga još uvek u toku, nikakav značajan napredak nije napravljen u pružanju pravde za žrtve i njihove porodice. Krivične istrage i postupci u vezi sa ratnim zločinima tokom 90ih godina uglavnom stagniraju, saslušanja rezultiraju daljim odlaganjima i gotovo da nema nikakvog napretka na ovom polju.
Komitet Ujedinjenih nacija za torturu utvrđuje avgusta 2019. godine da je Vlada Srbije bila odgovorna za izručenje kurdskog političkog aktiviste Turskoj 2017. U izveštaju se takođe navodi da je tu odluku donela ministarka pravde Nela Kuburović, uprkos preporukama Komiteta protiv takve odluke. U prvoj polovini 2019. godine, Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova podneo je jednu krivičnu prijavu protiv policajca zbog osnovane sumnje da je počinio zlostavljanje i mučenje. Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za torturu izrazio je zabrinutost prema sve većim zabeleženim slučajevima mučenja od strane pripadnika policije.
Kako se navodi u izveštaju, uslovi u zatvorima su teški zbog psihičkog zlostavljanja ali i pretrpanosti zatvora. Slučajevi psihičkih zlostavljanja se dešavaju, ali ne postoje konkretni efektivni mehanizmi koji bi to sprečili. Nezavisni posmatrači su dobili pristup zatvorima. Ono što se navodi kao napredak na ovom polju jeste otvaranje novih zatvorskih jedinica u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu i Leskovcu kao i druge metode odsluživanja kazne (uslovno otpuštanje, kućni pritvor, društveno korisni rad).
Iako su po Ustavu i zakonima sudovi nezavisni, u praksi postoji sumnja na korupciju i politički uticaj koji utiču na tokove suđenja. Neki od najviših službenika Vlade Srbije nastavili su da daju javne komentare o tekućim istragama i sudskim postupcima i o pojedinim sudijama i tužiocima. Takođe se pominje i mali nivo saradnje između država bivše Jugoslavije po pitanju rešavanja ratnih zločina pred domaćim sudovima, a implementacija Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina koja je usvojena 2016. nastavlja se sporim tempom. Narodna skupština Republika Srbije je 21. maja 2019. usvojila izmene Krivičnog zakonika koji predviđa doživotni zatvor za ubice dece bez prava na pomilovanje. Pravnici, sudije, profesori i Savet Evrope upozorili su da je ovo vrlo opasna promena Krivičnog zakona s obzirom da nije u skladu sa Ustavom Srbije kao i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.
Napadi i pretnje novinarima, lažne vesti, netransparentno delovanje prorežimskih medija obeležili su 2019. godinu. Freedom House označio je Srbiju kao delimično slobodnu zemlju gde uslovi za rad novinara i atmosfera u društvu nije na zavidnom nivou. Nezavisni mediji su aktivni ali su i ograničeni; prorežimski mediji dobijaju veći novac iz budžeta države. Televizija najviše utiče na širu populaciju s obzirom na rasprostranjenost; pet televizija sa nacionalnom frekvencijom su uglavnom pod uticajem vladajuće stranke pa tako opozicioni lideri ne uspevaju da se oglašavaju preko televizije pogotovo u vreme izbora. Tabloidi diskredituju opozicione stranke ali i novinare nezavisnih medija, proteste, druge države u regionu.
Nezavisno udruženje novinara Srbije iznelo je podatak da je tokom 2019. bilo 85 napada na novinare što uključuje vandalizam, zastrašivanje, fizičke napade. Milan Jovanović, novinar lokalnih novina iz Grocke, napadnut je u svojoj kući u decembru 2018. godine kada su dvojica napadača bacila molotovljev koktel na njegovu kuću. Dragoljub Simonović, funkcioner Srpske napredne stranke i predsednik opštine Grocka osuđen je da je naredio ovaj napad.
Meta napada vlasti bila je i televizija N1, a glavni urednik BIRN-a Slobodan Georgiev označen je kao izdajnik u tekstu “Kako prepoznati izdajnika” nakon što je BIRN izbacio fotografije koje prikazuju sina predsednika sa vođama kriminalnih grupa.
Izveštaj takođe pominje i procesuiranje ubistava novinarke Dade Vujasinović (1994) i novinara Milana Pantića (2001). U suđenju za ubistvu Slavka Ćuruvije koji je ubijen 1999. četvorica pripadnika Službe državne bezbednosti osuđeni su na ukupno 100 godina zatvora. Što se tiče cenzure, veliki broj manjih medija koji nemaju drugi priliv novca nego od države je autocenzuri. Predstavnici vlasti su češće prikazani na televiziji, a opozicija i novinarska udruženja apeluju na neefikasnost Regulatornog tela za elektronske medije. Aktivisti nevladinih organizacija, novinari i nezavisne institucije targetiraju se kao izdajnici.
Zakon prepoznaje i štiti interno raseljena lica ali isto tako nije efikasan u nekim delovima. Oko 198 hiljada interno raseljenih lica živi na teritoriji Srbije; većina je došla sa Kosova (Srbi, Crnogorci, Aškalije, Egipćani, Goranci, Bošnjaci) a oko 68 hiljada spada u ranjive grupe – žene, deca, stari, siromašni, samohrani roditelji i osobe sa invaliditetom. Romi su ubedljivo najugroženija grupa sa vrlo niskom stopom zaposlenosti i teškim uslovima za život – uglavnom žive u neformalnim naseljima bez struje, vode, kanalizacije. Nastavljeno je sa implementacijom Nacionalne strategije za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica ali nije uspela da omogući finansijske i tehničke kapacitete za dugoročna rešenja. Tokom 2019, država Srbija obezbedila je 288 stambenih jedinica. Lokalne nevladine i međunarodne organizacije obezbedile su dodatni smeštaj, ekonomsku pomoć, pravnu pomoć pri rešavanju pitanja dokumenata i imovinskih pitanja kao i obezbeđivanja prava na rad. I dalje, veliki broj interno raseljenih lica i dalje nema osnovne uslove za život.
Na polju zaštite izbeglica, mediji i međunarodne organizacije zabeležile su da su vlasti vraćale ilegalne migrante, bez provere da li su to tražioci azila ili ne. Zakon predviđa dodeljivanje azila ili izbegličkog statusa, ali Kancelarija za azil Ministarstva unutrašnjih poslova koja je odgovorna za primenu zakona nije bila efikasna, nedostajalo im je kapaciteta, resursa i obučenog osoblja. Međutim, Zakon ne ispunjava međunarodne standarde na polju finansiranja besplatne pravne pomoći i sudskog tumača, već su ta sredstva dolazila iz međunarodnih finansiranja. Deca bez pratnje nisu imala dobre uslove zbog nedostatka kapaciteta; tri centra za izbeglice zatvoreni su tokom 2018. godine. Tražioci azila, migranti i izbeglice imaju pravo na zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. Država je učestvovala u Regionalnom stambenom programu zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Crnom Gorom u kom je obezbeđeno 1303 stambenih jedinica za izbegličke porodice.
Izbori koje izveštaj pominje jesu predsednički izbori 2017. na kojima je pobedu odneo Aleksandar Vučić, sa 55 posto glasova u prvom krugu. Međunarodni posmatrači izbora izvestili su da su izbori bili uglavnom slobodni, ali da je predizborna kampanja više bila u koristi vladajuće partije. U 2018. godini, održani su gradski izbori u Beogradu. Srpska napredna stranka odnela je pobedu sa oko 45 posto glasova, a samo pet stranaka je prešlo izborni cenzus. Opozicione stranke izrazile su zabrinutost u vezi sa ograničenim pristupom televizijama sa nacionalnom frekvencijom. U novembru 2018, opozicione stranke najavile su bojkot predstojećih parlamentarnih izbora koje bi trebalo da se održe 2020. Što se tiče učešća žena i manjina u izbornom procesu, ne postoji nijedan zakon koji to zabranjuje. Zakon definiše da za lokalne i parlamentarne izbore svaki treći kandidat mora biti pripadnik pola koji je najmanje zastupljen na listi. Manjinskim grupama potrebno je 1000 potpisa za podnošenje izborne liste.
Domaće i strane organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava uglavnom su radile nesmetano, bez ograničenja od strane vlasti. Neke organizacije civilnog društva bile su targetirane od strane prorežimskih medija i nevladinih organizacija nastalih pod okriljem vladajuće stranke, zbog izražavanja drugačijeg stava po pitanju Kosova ili odluka Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći je izmenjen pa su tako neke organizacije civilnog društva ostale ograničene po pitanju pružanja besplatne pravne pomoći nekoj od ranjivih grupa. Što se tiče rada ombudsmana, izveštaj navodi da se rad sa opštinama gde žive manjine nastavio, a da ombudsman nastavlja da posreduje u različitim situacijama gde su se građani žalili na povredu nekog prava; AP Vojvodina ima svog ombudsama koji radi nezavisno od republičkog. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti izvestila je o većem broju podnetih žalbi u odnosu na prethodnu godinu, i to za 20 posto. Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti istekao je mandat krajem 2018. a u julu 2019. u Narodnoj skupštini izglasan je Milan Marinović, uz odsustvo većine opozicionih stranaka koje su bojkotovale parlament.
U Srbiji se za nasilje u porodici previđa do 10 godina zatvora, a takođe se predviđa i mogućnost zabrane prilaska; u praksi ovi propisi nisu bili efektivni. Do maja 2019. godine, 19 žena ubijeno je u porodičnom nasilju od kojih je njih 5 prijavilo nasilje i ranije. Autonomni ženski centar je tokom godine dobio skoro 5000 prijava za nasilje u porodici. Slučaj Mirjane Janković koja je ubijena od strane svog muža u Novom Sadu, koji je pritom ubio i njene roditelje čekićem i to ispred dvoje maloletne dece nalazi se pred sudom. Mirjana Janković je zlostavljača prijavila za nasilje dve nedelje pre ubistva. UN komitet za eliminaciju diskriminacije izrazio je zabrinutost prema sve prisutnijem mizoginom govoru u medijima od strane predstavnika vlasti i verskih lidera. Slučaj Marije Lukić koja je tužila predsednika opštine Brus Milutina Jeličića za seksualno zlostavljanje nalazi se takođe pred sudom. Šest drugih žena takođe je tužilo Jeličića.
Romska deca nemaju pristup obrazovanju. Za romske devojčice je verovatnije da će napustiti školu ranije od dečaka. Romska deca se često označavaju kao deca sa posebnim potrebama i budu poslati u specijalne škole gde im se napredak značajno ograničava. Svaka nacionalna manjina ima pravo na obrazovanje na sopstvenom jeziku, ali se albanskoj nacionalnoj manjini u južnoj Srbiji to pravo uskraćuje već više od 10 godina.
Izveštaj Zaštitnika građana navodi da je fizičko kažnjavanje dece i dalje prisutno. Romska deca trpe najviše diskriminacije i nalaze se na margini društva. Država se više fokusirala na zaštitu žrtava zlostavljanja nego na prevenciju nasilja. Došlo je do porasta broja maloletnih brakova u romskoj zajednici. Polovina romskih devojčica stupi u brak pre 18. godine. Mediji su tokom godine izvestili o nekoliko slučajeva seksualnog zlostavljanja dece od strane roditelja. Oko 2000 dece beskućnika nalazi se na ulicama Beograda. Deca u sirotištima su često žrtve zlostavljanja od strane staratelja. Deca sa invaliditetom se suočavaju sa odbacivanjem, a većina ih je isključeno iz sistema obrazovanja.
U Srbiji se 787 osoba izjašnjavaju kao Jevreji. Zakon zabranjuje govor mržnje ali je jevrejska zajednica upozorila je na porast antisemitizma: antisemitska literatura prevodi se sve više na srpski jezik, veb sajtovi na kojima se otvoreno propagira mržnja prema Jevrejima ali i sve veći broj nacrtanih svastika na objektima širom Srbije. Holokaust se i dalje izučava u školama, ali se uloga kvislinga Milana Nedića sve više debatuje i relativizuje.
Na ovom polju nema progresa zbog sveprisutne diskriminacije i predrasuda. Osobama sa invaliditetom često nisu dostupne javne institucije i gradski prevoz. Deca sa invaliditetom ne idu u istu školu kao i druga deca te im je na taj način obrazovanje uskraćeno. Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja izdvojilo je 180 miliona evra za projekte koji bi omogućili osobama sa invaliditetom pristup javnim institucijama. Ministarstvo je takođe saopštilo da je oko 13 hiljada osoba sa invaliditetom nezaposleno.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti saopštila je da su Romi najviše ugroženi zbog uskraćivanja obrazovanja, diskriminacije i siromaštva. Albanci kao nacionalna manjina teže dolaze do posla, a tu je i primer pekare u Borči koji je napadnuta od strane nacionalista zbog vlasnika koji je Albanac; uzvikivali su različite pogrdne izraze za Albance, stavili glavu svinje na njegov auto i pretili. Visoki vladini predstavnici, Aleksandar Vulin i Marko Đurić, takođe su koristili pogrdnu rasističku uvredu za Albance u medijima.
Izveštaj navodi da je nasilje prema LGBT osobama i dalje veoma ozbiljan problem. Iako je došlo do izmene zakona o matičnim knjigama po kojem transrodne osobe mogu da promene svoja dokumenta nakon jedne godine primanja hormonske terapije, odbacivanje i diskriminacija su i dalje problemi. Fizički i psihički napadi na LGBT osobe su u 2019. godini veći za 30 posto nego u 2018. U februaru 2019, desila su se dva napada na Prajd info centar u Beogradu, kada su napadači udarali staklo na izlogu i vređali zaposlene; policija je uhapsila četvoricu osumnjičenih. Na protestu “Kosovo je Srbija” napadači su takođe vandalizovali izlog. Šestu godinu zaredom, održala se i Parada ponosa, bez većih incidenata. Nekoliko glavnih ulica bilo je zatvoreno. Paradi ponosa prisustvovala je i premijerka Ana Brnabić sa svojom partnerkom. Takođe, prva Parada ponosa održala se u Novom Sadu.