Evropski parlament je jedna od sedam institucija Evropske unije i jedna od tri zakonodavne institucije Evropske unije. Evropski parlament svake godine, u vidu rezolucije, usvaja izvještaje specijalnih izvestilaca koji izveštavaju o napretku zemalja kandidata za članstvo zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija.
Izveštaj pohvaljuje usmerenje svih parlamentarnih političkih partija ka EU i srpske vlade, kojoj je članstvo u EU jedno od strateških ciljeva. Ipak, vlasti se savetuju da aktivnije komuniciraju svoju posvećenost evropskim vrednostima u javnosti i da svoju posvećenost bolje pokažu u praksi.
Podržava se prelazak na novu metodologiju pristupanja i zastupa se stav da se pregovaračka poglavlja otvaraju tek kada se Srbija u dovoljnoj meri posveti i sprovede reforme u skladu sa neophodnim ciljevima. Evropske institucije se pozivaju da iskoriste sve prednosti nove metodologije kako bi se ubrzao put pristupanja Srbije EU.
Srbija se poziva da što pre imenuje šefa pregovaračkog tima za pristupanje kao i da unapredi administrativne kapacitete ministarstva za evropske integracije kako bi ono moglo da bolje učestvuje u pregovaranju i da celokupan proces učini inkluzivnijim i otvorenijim.
Usaglašavanje propisa sa propisima EU je sporije nego što je planirano. U okviru poglavlja 23 i 24 je postignut umeren napredak. Normalizacija odnosa sa Kosovom i poštovanje fundamentalnih prava će odlučiti dalji tok pristupnih pregovora.
U mnogim poljima reformske agende nije bilo napretka, a u određenim oblastima koji se smatraju fundamentalnim za EU je bilo nazadovanja. Evropska komisija se poziva da izmeni svoju metodologiju izveštavanja kako bi se ova nazadovanja adresirala i tako poslala jasna poruka svim zemljama koje žele da pristupe EU.
Srpske vlasti moraju bolje da komuniciraju posvećenost pristupanju EU i njenim vrednostima u javnosti, da omoguće veću transparentnost svoje komunikacije kroz omogućavanje pristupa informacijama od javnog značaja i saradnji institucija sa civilnim društvom. Izražava se zabrinutost zbog javno finansiranih medija, koji neretko citiraju javne funkcionere, koji šire anti-evropsku retoriku u Srbiji.
Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju OEBS/ODIHR je posmatrao izbore održane 21. juna 2020. godine. Iako su izbori održani efikasno, zapažena je dominacija vladajuće partije, uključujući i medije, koja je bila zabrinjavajuća. Prisutan je dugoročni pritisak na glasače, na medije i nerazdvajanje uloga javnih funkcionera i partijskih funkcionera prilikom izbornih kampanja. Prisutna je kampanja dezinformacija uz podršku države. Pozdravlja se formiranje radne grupe koja treba da adresira preporuke ODIHR i srpske vlasti se pozivaju da ove preporuke primeni u susret narednim izborima, uz puno učešće organizacija civilnog društva.
Izmene izbornog sistema su, koje uključuju spuštanje izbornog cenzusa su usvojene nekoliko sedmica pre zakazanih izbora što izaziva zabrinutost i zbog neusklađenosti sa stavom Venecijanske komisije da izborno zakonodavstvo ne bi trebalo da bude menjano makar jednu godinu pred zakazane izbore.
Opozicioni politički akteri se pozivaju na prekid bojkota jer aktivno učešće u političkim i izbornim procesima garantuje političko predstavljanje i mogućnost uticaja na proces donošenja odluka.
Izražava se zabrinutost zbog toga što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zakazao vanredne izbore bez ikakve ustavne ili političke neophodnosti, i to predsedničke, parlamentarne i gradske izbore u gradu Beogradu za isti dan na proleće 2022. godine.
Daje se puna podrška međustranačkom dijalogu i poziva se na organizovanje nove runde pregovora kako bi se ostavilo dovoljno vremena za sprovođenje odluka pred predstojeće izbore na proleće 2022. godine.
Osuđuju se verbalni napadi i govor mržnje usmeren prema članovima Evropskog parlamenta i poziva se predsednik parlamenta i šefovi poslaničkih grupa da se drže demokratskih principa i diskursa.
Korupcija je i dalje veliki problem i nije ostvaren dovoljan napredak u njenom suzbijanju uprkos određenim koracima koji treba da obezbede nezavisnost Agencije za sprečavanje korupcije. Dalji napor mora biti uložen u većim slučajevima korupcije i sprovođenju zakona protiv korupcije u skladu sa pravom EU i preporukama grupe GRECO. GRECO je u svom izveštaju o Srbiji iz 2015. godine izdao niz preporuka koje srpske vlasti moraju da sprovedu i izražava se zabrinutost povodom poslednjih izmena zakonodavstva u pogledu definisanja „javnih funkcionera“: izmena koja je uvedena veoma brzopleto i koja umanjuje broj osoba na koji se zakon odnosi čime se smanjuje antikorupcijski mehanizam i otvaraju se mogućnosti zloupotrebe državnih resursa u oblastima koje su prethodno bile ilegalne.
Vlasti se pozivaju da da pažnju posvete slučajevima Krušik, Jovanjica, Telekom i Savamala. Potrebno je više napora u intenziviranju borbe protiv organizovanog kriminala i promeni pristupa koji je u ovom trenutku takav da se pristupa ovakvim slučajevima individualno bez strategije borbe protiv organizovanog kriminala. Izražava se zabrinutost povodom slučajeva nasilja organizovanih kriminalnih grupa i pozivaju se vlasti da istraže sve slučajeve otkrivene od strane istraživačkih novinara i uzbunjivača.
Prisutan je uticaj na pravosuđe, a zabrinutost je prisutna i zbog efektivnog funkcionisanja novom saziva parlamenta u kojem nema parlamentarne opozicije i čiji legitimitet je osporen od strane opozicionih političkih partija. Parlamentarna procedura mora biti ojačana, kao i kontrolna uloga naspram vlade koja je u ovom momentu samo formalna.
Izražava se zabrinutost zbog toga što se Narodna skupština sastala 44 dana nakon proglašenja vanrednog stanja u martu 2020. godine i da se odugovlačio proces konstituisanja novog saziva uprkos jasnoj parlamentarnoj većini. Narodna skupština treba da izbegne zapaljujući govor i da se odupre govoru mržnje tokom parlamentarne debate. Govori usmereni protiv opozicionih političara u parlamentarnoj debati su u suprotnosti da demokratskom praksom i fundamentalnim demokratskim vrednostima i treba da budu osuđeni i sankcionisani u skladu sa poslovnikom naročito u poslednjem vremenu kada se organizuju kampanje napada od strane nekoliko poslanika i provladinih tabloida protiv istraživačkih novinara i članica organizacija civilnog društva, uključujući i KRIK i organizaciju CRTA, tako što ih predstavljaju kao saradnike organizovanih kriminalnih grupa i organizatora državnog udara, što je u suštinskoj suprotnosti sa novim Kodeksom ponašanja poslanika.
Sloboda medija je ugrožena i povećan je nasilan govor, zastrašivanje i govor mržnje usmeren prema opoziciji, nezavisnim intelektualcima, civilnom društvu, novinarima i pojedincima. Srpske vlasti moraju učiniti više kako bi unapredila slobodu izražavanja i nezavisnost medija kao i omogućavanje valjanje istrage u slučajevima narušavanja istih.
Civilno društvo deluje u prostoru koje ne trpi kritiku. Podseća se na slučaj istrage Uprave za sprečavanje pranja novca i pozivaju se vlasti da se uzdrže od arbitrarnog targetiranja organizacija civilnog društva i pojedinaca. Srpske vlasti moraju da zaustave sužavanje prostora za rad civilnog društva i nezavisnih medija.
Tokom protesta u više srpskih gradova u julu 2020. godine, policijski službenici su koristili prekomernu silu prilikom razbijanja demonstracija. Srpske vlasti treba da posvete pažnju istragama policijskih službenika koji se terete za prekoračenje ovlašćenja. Osobe koje su pretrpele nasilje od strane policije treba da imaju olakšan pristup mehanizmu žalbe na postupanje službenika i dobijanja odgovora.
Pozdravlja se angažovanje i saradnja sa EU na polju inkluzije Roma ali je potrebno dodatno angažovanje u suzbijanju strukturne diskriminacije sa kojima se Romi suočavaju po pitanju državljanstva, zdravstva, obrazovanja i zapošljavanja. Pozdravlja se i završetak prevođenja udžbenika u sistemu osnovnom obrazovanja na bugarski; potrebno je završiti posao prevođenja i za srednjoškolsko obrazovanje. Srpske vlasti nisu uspele da održe upotrebu regionalnih ili manjinskih jezika.
Izražava se zabrinutost zbog zloupotrebe zakona koje reguliše boravak zbog pasivizacije prebivališta građana albanske nacionalnosti na jugu Srbije u jednom sistematičnom i diskriminatornom karakteru. Ove navode treba istražiti kako bi se ovakve prakse i targetiranje okončali.
Prema GREVIO izveštaju za Srbiju, nedostaje koherentna politika pristupa implementaciji Istambulske konvencije, zatim postojanje preventivnih mera, rupe u sistemu usluga žrtvama i nizak nivo svesti i senzibilisanosti i pojedinačne prepreke za žene zbog intersekcionih faktora kao što su etnicitet, siromaštvo, socijalno poreklo i invaliditet.
Položaj žena je i dalje težak zbog prisustva patrijarhalnih stavova i rodnih stereotipa u društvu i javnom diskursu i nedovoljne svesti pravosuđa, tužilaštava i pravnika o ovoj problematici. Srbija mora da uloži više napora u oblasti rodne ravnopravnosti kroz saradnju sa ženskim organizacijama civilnog društva.
Potrebno je nastaviti sa zaštitom LGBT+ prava. Potreban je adekvatniji i efektivniji odgovor vlasti na govor mržnje i zločinima počinjenim iz mržnje. Pozdravlja se napredak vlasti u donošenju Zakona o istopolnim partnerstvima kao i u oblasti promene imena i roda transrodnih osoba u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.
Srbija mora da unapredi sistem zdravstvene zaštite za osobe sa invaliditetom, osobe koje žive sa HIV-om, decu i odrasle koji koriste narkotike, zatvorenike, seksualne radnike, LGBTI osobe, Rome i interno raseljene osobe, naročito u situaciji pandemije.