Zaštitnik građana je nezavisna kontrolna institucija ustanovljena 2005. godine, s ciljem kontrole rada organa javne uprave. Ona to može da uradi po sopstvenoj inicijativi ili po pritužbi građana/građanki. Zaštitnik građana utvrđuje propuste u radu javne uprave i izdaje preporuke za njihovo otklanjanje. Pored procedura, Zaštitnik građana daje mišljenja i savete, ali može da deluje i preventivno i edukativno.
Institucija napominje poteškoće nastale usled odluke o ograničavanju zapošljavanja u javnom sektoru iz 2014. godine, što je kao posljedicu ostavilo nedovoljan broj zaposlenih u centrima za socijalni rad, koji su istovremeno suočavani sa uvećanim brojem prijava nasilja. Ista zabrana je uticala i na nemogućnost ustanovljavanja usluge ličnih pratilaca u dovoljnom broju, namenjenoj kao vid podrške deci i učenicima. Iako je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (MRZBS) postupilo po preporukama Institucije, i uputilo zahtev za dodatno zapošljavanje, Vlada Republike Srbije (Vlada) taj zahtev nije usvojila. U oblasti nasilja u porodici, deca se ne prepoznaju kao žrtve nasilja, te se prema njima ne primenjuju dodatne mere zaštite. Uprkos postojanju zakonskih odredbi zaštite deteta od retraumatizacije u slučaju seksualnog nasilja, praksa je takva da se deca višestruko ispituju i nisu zaštićena od direktnog susreta sa osumnjičenima. Institucija napominje da pravne norme u ovoj oblasti nisu u potpunosti usaglašene sa Konvencijom Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja niti sa inicijativama Zaštitnika građana za izmenu Krivičnog zakonika. Tako stepen zaštite deteta zavisi od uzrasta, a krivična dela „vanbračna zajednica sa maloletnikom“ i „rodoskrvnuće“ se ne vode kao krivična dela protiv polne slobode, pa se zato ne primenjuju odredbe Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Zaštitnik građana napominje da su organi javne vlasti postupili po sistemskim preporukama iz 2018. godine, nakon što su uočeni pojedinačni i sistemski propusti u oblasti femicida, nasilja u porodici i partnerskim odnosima i zlostavljanja i zanemarivanja dece. Ti propusti ticali su se neadekvatne saradnje organa, procene rizika i razmene informacija, kao i neprepoznavanja nasilja, nepreduzimanje mera i aktivnosti na koje su organi obavezni. Zahtevi za dodatno zapošljavanje nisu usvojeni od strane Vlade. Republički zavod za socijalnu zaštitu je planirao da sprovede obuke, Uprava kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova je uputila depešu policijskim upravama i drugih organizacionim jedinicama sa smernicama za postupanje službenika u predmetima porodičnog nasilja, a Zdravstvena inspekcija je najavila nadzor u zdravstvenim ustanovama. Nedostaci koji su i dalje prisutni u ovoj godini obuhvataju neostvarivanje prava po osnovu trudnoće, rođenja i nege deteta, a koje se tiče zakonske odredbe da naknada za vreme porodiljskog odsustva ne može da se ostvari za dete za koje je već ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Zaštitnik građana konstatuje visok stepen netolerancije mladih prema LGBT+ zajednici. Zakon o udžbenicima i dalje eksplicitno ne zabranjuje zabranu diskriminacije, niti sadržaja koji može da utiče na formiranje predrasuda i stereotipa, niti su radnici u obrazovno-vaspitnom sektoru obučeni u cilju senzibilizacije i postupanja prema LGBT+ osobama. LGBT+ zajednica se suočava sa napadima, pretnjama, govorom mržnje i zločinima iz mržnje. Institut zločina iz mržnje se nedovoljno primenjuje u ovim situacijama. Ne postoje servisi podrške LGBT+ osobama koje su doživele porodično nasilje. I dalje postoji problem održavanja hormonskog statusa trans osoba, nepovoljnog položaja izbeglica i migranata koji su LGBT+ ali i nedostatka svesti o interseks osobama. Akcioni plan za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije nije usvojen, iako je stari istekao.
Javni i drugi objekti nisu pristupačni za osobe sa invaliditetom, naročito oni u kojima građani i građanke ostvaruju svoja elementarna prava. Srbija nije postupala po međunarodno preuzetim obavezama iz Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom. Proces deinstitucionalizacije nije okončan. Osobe sa invaliditetom su smeštane u rezidencijalne ustanove tokom protekle godine, sistem servisa i usluga nije zadovoljavajući, a ostaje i problem lišenja poslovne sposobnosti ove grupe.
Iako tortura ne postoji u Srbiji kao organizovana pojava, zabeleženi su pojedinačni incidenti sa pritužbama na postupanje organa vlasti. One su se odnosile na dužinu trajanja pritvora, povredu prava na suđenje u razumnom roku i povreda prava na pravično suđenje i povredu prava na zdravstvenu zaštitu. Lica u zatvorima su se žalila na postupanje u oblasti zdravstvene zaštite i na tretmanski rad. Lica koja su lišena slobode u psihijatrijskim ustanovama i socijalnim domovima su se takođe žalila na tretman, a kako Zaštitnik građana navodi, ovo je posledica loših zakonskih rešenja.
Institucija navodi da nije ostvaren napredak u oblasti slobode izražavanja. U oblasti slobode medija su zabeležena kršenja medijskih sloboda, a položaj novinara je ugrožen finansijski i psihološki, i to pretnjama, pritiscima, uvredama i napadima. Savet za štampu navodi nešto više od 5.000 slučajeva kršenja kodeksa u 2019. godini. Povrede se odnose na kršenje pretpostavke nevinosti, otkrivanje identiteta žrtava i predstavljanje informacija koje nisu potkrepljene dokazima. Identiteti maloletnih lica su otkrivani u novinskim člancima koji su izveštavali o nasilju u porodici i školi, o seksualnom nasilju i društveno-ekonomskom položaju.