Evropska komisija je nezavisna institucija Evropske unije koja predlaže pravne akte Evropskom parlamentu i Savetu Evropske unije i stara se o sprovođenju osnivačkih ugovora. Svake godine ova institucija predstavlja izveštaj o napretku zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU.
Srbija još uvek nije ratifikovala Međunarodnu konvenciju o zaštiti prava svih radnika migranata i njihovih porodica. Iako je ratifikovala osam od devet međunarodnih instrumenata ljudskih prava, Srbija mora da napravi veći napor u implementaciji ovih instrumenata.
Kada je 15. marta 2020. godine proglašeno vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije, Vlada je usvojila nekoliko uredbi kojima su ograničena određena ljudska prava – sloboda mirnog okupljanja i sloboda kretanja za osobe starije od 65 godina u urbanim područjima i za osobe starije od 70 u ruralnim područjima. Vlasti su obavestile Savet Evrope o određenim odstupanjima od Evropske konvencije o ljudskim pravima zarad zaštite javnog zdravlja, ali nisu navele koje su tačno mere preduzete.
Tokom 2019. Evropski sud za ljudska prava izrekao je 24 presude u slučaju Srbije, a u 22 slučaja presuđeno je da je Srbija prekršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima: od toga 10 koji se tiču dužine sudskog postupka, 7 koji se tiču neizvršenja presuda, 5 koji se tiču zaštite imovine, 3 koji se tiču nehumanog i ponižavajućeg postupanja i 3 koji se tiču neefektivne istrage.
O godišnjim izveštajima nezavisnih tela raspravljalo se u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a izveštaji su usvojeni prvi put posle 2014. godine. Broj žalbi Zaštitniku građana je ostao na nivou iz 2018. godine, a broj preporuka ove institucije državnim organima je porastao. Postoje ozbiljna kašnjenja u pogledu postavljanja zamenika Zaštitnika građana: tri nova zamenika postavljena su godinu dana nakon isteka mandata prethodnika, a jedno mesto zamenika je i dalje upražnjeno.
Na polju prevencije torture i zlostavljanja, nekoliko organizacija civilnog društva dovele su u pitanje sposobnost Ombudsmana da u sklopu Nacionalnog preventivnog mehanizma protiv mučenja obezbedi saradnju sa civilnim društvom. Ombudsman je povećao broj poseta relevantnim lokacijama, policijskim stanicama, zatvorima, institucijama socijalne zaštite, psihijatrijskim bolnicama radi nadgledanja lečenja izbeglica i migranata. Pravilnik o primeni policijskih ovlašćenja, kojim se reguliše postupanje prema licima zadržanih u pritvoru, usvojen je u junu 2019. Takođe, izmenom Krivičnog zakonika, uveden je doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta za niz krivičnih dela, što je predmet dva slučaja koja su nevladine organizacije podnele pred Ustavnim sudom u decembru 2019. Pre usvajanja u maju 2019. godine, Poverenik Saveta Evrope za ljudska prava izrazio je zabrinutost zbog usklađenosti ovih amandmana sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava. Zakon o sprečavanju zlostavljanja i zlostavljanja u socijalnim institucijama tek treba da bude usvojen. Komitet UN protiv mučenja zaključio je, odlukom od 2. avgusta 2019. godine, da je Srbija prekršila član 3. Konvencije UN protiv mučenja kada je turski državljanin kurdskog porekla nezakonito izručen Turskoj 2017. godine, suprotno prethodnim privremenim merama Komiteta.
Nekoliko zatvora uključujući i zatvorsku bolnicu u Beogradu nastavili su sa modernizovanjem i renoviranjem u skladu sa Nacionalnom strategijom za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. U maju 2019. usvojeni su amandmani na Zakon o krivičnom postupku koji su uveli alternativne mere pritvora – broj izrečenih alternativnih mera je porastao i veliki broj osuđenih osoba nalazi se u kućnom pritvoru.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti donet je u avgustu 2019. godine. Novi Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti koji je imenovan u julu 2019, tražio je da se donošenje Zakona odloži za jednu godinu zarad stvaranja većih kapaciteta i efikasnosti. Međutim, Narodna Skupština odbila je ovaj predlog.
U septembru 2019. nakon postavljanja uličnih kamera za video nadzor u glavnom gradu, Ministarstvo unutrašnjih poslova je Povereniku podnelo procenu uticaja kamera za video nadzor na obradu ličnih podataka. Poverenik je potom izdao odgovor u kom je naglasio da je takva procena trebalo da bude dostavljena pre postavljanja kamera.
Tokom vanrednog stanja izazvanog epidemijom COVID-19, Vlada Srbije je uspostavila centralizovanu bazu podataka koju su koristile zdravstvene ustanove za unos ličnih podataka obolelih, dok su istu bazu koristili i Ministarstvo zdravlja iz statističkih razloga kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova zarad nadzora samoizolacije onih koji su doputovali iz inostranstva. Krizni štab Vlade Srbije poslao je SMS poruku svim korisnicima državnog Telekoma u kojem se opisuje epidemiološka situacija. Poverenik je podsetio da se Zakon mora poštovati i u ovakvim vanrednim situacijama.
Sloboda misli, savesti i religije su slobode garantovane Ustavom i generalno se poštuju. Međutim, neke verske zajednice imaju poteškoće u registrovanju i ostvarivanju svojih prava. Zakon o crkvama i verskim zajednicama tek treba da bude usklađen sa međunarodnim standardima.
Na polju slobode izražavanja Srbija je usvojila novu medijsku strategiju u januaru 2020. koja je transparentnija i koja identifikuje glavne izazove koji se tiču medijskih sloboda. Međutim, implementacija nove strategije još uvek nije počela i nije bilo progresa u pogledu unapređenja slobode izražavanja.
U maju 2020, Ombudsman je sa sedam novinarskih udruženja i tri novinarska sindikata potpisao sporazum o uspostavljanju platforme za registrovanje slučajeva pritisaka na novinare. Jedno novinarsko udruženje izvestilo je o povećanom broju napada i pretnji na novinare – 30 u 2018, a 67 u 2019. godini. Slučajevi pretnji, napada i zastrašivanja novinara i dalje izazivaju ozbiljnu brigu, posebno na lokalnom nivou.
Tokom vanrednog stanja izazvanog epidemijom COVID-19, Vlada Srbije je 28. marta 2020. usvojila uredbu kojom je određeno da sve informacije o pandemiji moraju dolaziti isključivo od Kriznog štaba, što je već 2. aprila povučeno. Jedna novinarka je uhapšena nakon što je napisala članak o manjku medicinske opreme u kovid bolnicama. Iako je krivična prijava protiv nje povučena, i dalje je bila meta verbalnih napada od strane visokih zvaničnika.
Kao rezultat dijaloga među parlamentarnim strankama posredstvom Evropskog parlamenta, tri pozicije u Savetu Regulatornog tela za elektronske medije popunjene su u decembru 2019, nakon trogodišnjeg odlaganja. Drugi delovi dijaloga ticali su se i eventualnog uspostavljanja Nadzornog odbora koji bi se bavio monitoringom elektronskih i štampanih medija tokom predizborne kampanje.
Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju je u svom izveštaju navela da su novi Nadzorni odbor, ali i REM pasivni u svom radu, mada je REM bio aktivan u poslednjoj fazi predizborne kampanje. U izveštaju se takođe pominju i televizijski kanali sa nacionalnom frekvencijom koji su više promovisali kampanje vladajuće stranke.
Govor mržnje i diskriminatorna terminologija su često korišćeni i tolerisani u medijima. Verbalni napadi na novinare povećali su se u periodu pred izbore. Javne ustanove često nisu odgovarale na zahteve novinara za pristup informacijama od javnog značaja, pa su tako i žalbe Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja porasle u odnosu na 2018. godinu.
Politički i ekonomski uticaj medija i dalje predstavlja razlog za zabrinutost. Nova medijska strategija utvrdila je nedostatak transparentnosti u vlasničkim strukturama. Pandemija COVID-19 rezultirala je pogoršanjem ekonomske situacije medija u Srbiji koji su pogođeni smanjenjem prihoda od oglašavanja.
Sloboda mirnog okupljanja garantovana je Ustavom i generalno je poštovana. Zakon o slobodi mirnog okupljanja je uglavnom u liniji sa evropskim standardima, ali još uvek nije usaglašen sa Smernicama od slobodi mirnog okupljanja Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava.
Na polju nediskriminacije, Zakoni su uglavnom u skladu sa evropskim standardima, iako se još uvek čeka usvajanje amandmana na Zakon o zabrani diskriminacije. Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije istekla je u januaru 2018, a nova Strategija još uvek nije doneta. Mandat Poverenice za zaštitu ravnopravnosti istekao je u maju 2020. Tokom 2019. godine su donete četiri presude za zločin iz mržnje. Branitelji ljudskih prava i LGBTI osobe trpe najviše napada i pretnji, a često su i mete govora mržnje. Tokom vanrednog stanja izazvanog epidemijom COVID-19, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazala je na povećan broj slučajeva diskriminacije žena, starih, obolelih od COVID-19, kao i onih koji su došli iz inostranstva nakon proglašenja vanrednog stanja i LGBTI osoba.
Na polju jednakosti žena i muškaraca Srbija još uvek nije donela Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Socioekonomski status žena je mnogo gori nego muškaraca. Što se tiče nasilja nad ženama i porodičnog nasilja, nova Strategija i dalje nije usvojena. Implementacija Zakona o sprečavanju nasilja u porodici se mora unaprediti kako bi uključio žene sa invaliditetom i Romkinje. Podrška za žene žrtve nasilja uglavnom dolazi samo od nevladinih organizacija koje rade sa ograničenim budžetom.
Nova strategija o zaštiti dece i prevencije nasilja nad decom doneta je u maju 2020. Akcioni plan o pravima deteta još uvek nije usvojen, dok je prethodni istekao 2015. Statistički podaci koji uključuju romsku decu i decu sa invaliditetom još uvek nisu razvrstani. I dalje se krše prava dece koja se nalaze u sistemu institucionalizovane nege. Programi za reintegraciju maloletnih prestupnika u zajednicu dostupni su samo u velikim gradovima.
U martu 2020, Srbija je usvojila strateški okvir koji se odnosi na prava osoba sa invaliditetom. Srbija je takođe usvojila i Strategiju zaštite mentalnog zdravlja u novembru 2019. Međutim, lečenje osoba sa psihosocijalnim i intelektualnim invaliditetima još uvek nije u skladu sa Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom. Tokom prve tri nedelje vanrednog stanja zbog epidemije COVID-19, osobe sa invaliditetom nisu imale pristup uslugama kućne pomoći, jer pružaoci ovih usluga nisu imali dozvole za kretanje tokom policijskog časa.
Što se tiče prava LGBTI osoba, dve uspešne Parade ponosa održane su u junu i septembru 2019. U maju je održana i prva Parada ponosa u Novom Sadu. U januaru 2020. stupila je na snagu i izmena Zakona o matičnim knjigama koja je omogućila transrodnim osobama da promene svoja dokumenta posle jedne godine primanja hormonske terapije. Položaj LGBTI osoba ostao je isti u odnosu na prethodne godine. Ne postoji adekvatna implementacija zakona po pitanju zločina iz mržnje. LGBTI osobe često ne prijavljuju nasilje zbog straha od osude okoline; transrodne osobe su ubedljivo najviše izložene nasilju dok su interseks osobe praktično nevidljive za institucije.
Pristup pravdi je značajno ugrožen s obzirom na novi Zakon o pružanju besplatne pravne pomoći po kojem organizacije civilnog društva ne mogu pružati besplatnu pravnu pomoć građanima ukoliko njihovi advokati nisu članovi Advokatske komore, osim u nekoliko izuzetaka. Nekoliko organizacija civilnog društva je izrazilo zabrinutost povodom izmene ovog zakona jer najugroženiji pojedinci neće imati pristup besplatnoj pravnoj pomoći.
Zakonski okvir za poštovanje i zaštitu manjina i kulturnih prava u skladu je sa Okvirnom konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina. U svom četvrtom mišljenju o primeni ove konvencije, Savetodavni komitet Saveta Evrope utvrdio je primetno odstupanje u zaštiti manjinskih prava između Autonomne Pokrajine Vojvodine i drugih regiona Srbije, preporučujući da se poboljša zaštita prava nacionalnih manjina van Vojvodine. Savetodavni komitet je takođe naglasio potrebu za uspostavljanjem održivog okvira za prikupljanje podataka i za revitalizacijom međuetničkih odnosa, uzimajući u obzir potrebu da se srpsko društvo uključi u integraciju i uključivanje nacionalnih manjina. Izrađen je katalog najčešćih albanskih imena i prezimena kako bi se omogućilo tačno unošenje takvih imena u matične knjige. Lokalna veća za međunacionalne odnose osnovana su u sve 73 opštine gde je takva obaveza propisana zakonom; međutim, puna primena njihovog mandata tek treba da se ostvari. Uprkos zakonskoj obavezi da se uzme u obzir etnički sastav stanovništva, nacionalne manjine su i dalje nedovoljno zastupljene u javnoj upravi. Tokom vanrednog stanja, Kancelarija za ljudska i manjinska prava i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu organizovali su informativnu kampanju na 12 manjinskih jezika o preventivnim merama protiv COVID-19. Proces pripreme i štampanja udžbenika na jezicima manjina nastavljen je i doneo je pozitivne rezultate. Obezbeđeno je dodatnih devet udžbenika na albanskom jeziku. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja uvrstilo je 24 nova kompleta udžbenika na albanskom jeziku u svoj katalog udžbenika za osnovnu školu.
Većina Roma u Srbiji ima dokumenta. Rešenje koje su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ombudsman i UNHCR doneli, a koje omogućuje registraciju lica koja nemaju zvaničnu adresu putem registracije u centrima za socijalni rad dovelo je do toga da se više Roma registruje. Povećan je broj romskih učenika koji su dobili stipendije, sa ukupno 2 220 romskih učenika upisanih u srednje škole u 2018/2019, u poređenju sa 1 969 učenika u 2017/2018. Međutim, stopa napuštanja škole i dalje je visoka, posebno za romske devojke. I dalje je veoma mali procenat romske dece u predškolskom obrazovanju; samo 9% romske dece pohađa vrtiće. Procenat onih koji završavaju visoko obrazovanje i dalje je izuzetno nizak. Prelazak sa obrazovanja na tržište rada poseban je izazov za mlade Rome. Lokalni mobilni timovi nastavili su sa terenskim aktivnostima, podstičući nezaposlene Rome da se registruju i učestvuju u aktivnim merama zapošljavanja. Međutim, nizak nivo obrazovanja ostaje ključna prepreka zapošljavanju. Neformalno zapošljavanje se smanjuje, ali je i dalje visoko među romskom populacijom, a jaz u neformalnosti je najveći u regionu zapadnog Balkana. Pored toga, Romi su i dalje nedovoljno zastupljeni u javnoj upravi. Mnoga romska domaćinstva nemaju pristup električnoj energiji, vodi za piće ili priključku na kanalizaciju. Legalizacijom romskih naselja treba se baviti prioritetno. Organizacije civilnog društva i Ombudsman upozorili su na ranjivu situaciju Roma koji žive u neformalnim naseljima tokom pandemije COVID-19. Iako dečiji brakovi nisu uobičajeni u opštoj populaciji, gotovo 60% devojčica iz romskih naselja udalo se u ranoj mladosti. Nasilje u porodici takođe često ostaje neprijavljeno.
U Srbiji još uvek ima 199 584 interno raseljenih lica. Svi kolektivni centri, osim jednog, su zatvoreni. Zakon o stalnom i privremenom boravku treba dosledno primenjivati kako bi se omogućilo da interno raseljeni Romi koji žive u neformalnim naseljima dobiju registrovan boravak i pristup osnovnim socio-ekonomskim pravima. Interno raseljeni Romi su i dalje najmarginalizovaniji i najugroženiji. Srbija je uključena u regionalni dijalog o „trajnim rešenjima za raseljena lica sa Kosova“.