Freedom House je organizacija koja je 1941. godine osnovana u Njujorku sa ciljem da promoviše borbu protiv fašizma u Drugom svetskom ratu i ulogu Amerike u njoj. Danas se Freedom House bavi stanjem demokratije u zemljama širom sveta, ali i ljudskim pravima i slobodama kao osnovama demokratski uređenog društva.
Vlast u Srbiji je centralizovana i personalizovana u rukama Aleksandra Vučića. Tokom mera preduzetih radi sprečavanja širenja pandemije COVID-19, Aleksandar Vučić je bio centralna ličnost na COVID-19 javnoj sceni redovno se pojavljujući na konferencijama za medije i javnim obraćanjima. Izbori prvobitno predviđeni za april su odloženi, a mnogi nezavisni posmatrači su primetili angažovanje Aleksandra Vučića tokom pandemije kao vid predizborne kampanje. Nakon održanih izbora, vladajuća Srpska napredna stranka drži dve trećine mandata u srpskom parlamentu time otklanjajući skoro sve prepreke za formiranje vlade. Uprkos tome, na novu vladu se čekalo naredna 4 meseca. Mnogi su ovo kašnjenje protumačili kao namerno odugovlačenje kako bi Aleksandar Vučić zadržao kontrolu nad procesom. Srpski parlament se čini nereprezentativnim s obzirom da nema relevantne opozicije zbog bojkota izbora od strane opozicionih političkih partija.
Opozicione političke partije su bojkotovale izbore u junu 2020. godine zbog nedostatka slobodnih i fer izbornih uslova. Neposredno pre raspisivanja izbora, vladajuća većina u srpskom parlamentu je usvojila izmene izbornih zakona, odnosno snižavanje izbornog praga sa 5 na 3 procenta glasova, a posmatračka misija OEBS je tajming ovih izmena okarakterisala kao pokušaj da se spreči bojkot opozicije i u suprotnosti sa najboljim priznatim izbornim praksama. Politika u Srbiji je personifikovana u licu Aleksandra Vučića, pa tako izborne liste njegove političke partije nose isključivo njegovo ime u nazivu a ne ime same stranke. Posmatračka misija OEBS je ocenila izborni proces kao efektivan ali sa dosta problema i pritisaka na glasanje na sam izborni dan.
Iako je broj nezavisnih medija ostao identičan i u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu, oni nisu imali kapacitete da dođu do šire publike. Vlada je usvojila Plan medijske strategije do 2025. godine u januaru. Međutim, akcioni plan za ovu strategiju nije usvojen po prvobitnom obećanju do maja, a predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić u oktobru 2020. godine najavljuje usvajanje akcionog plana do decembra.
Novinarka Ana Lalić je uhapšena nakon što je izveštavala o nedostatku zaštitne opreme i o radnim uslovima u Kliničkom centru Vojvodine. Uhapšena je zbog navodnog „širenja panike i straha“.
Krajem jula 2020. godine, objavljeno je da je Agencija za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija zahtevala bankovne podatke pojedinaca, novinara i novinarki i organizacija civilnog društva u sklopu istrage o pranju novca i sprečavanju terorizma.
Porasta je broj napada na novinare – Nezavisno udruženje novinara Srbije je prijavio 151 napad u 2020. godini, što je porast u odnosu na zabeleženih 119 u 2019. godini.
Izostaje napredak u reformama pravosuđa, a trenutna postavka dozvoljava uticaj politike na nezavisnost sudske grane vlasti. Zvaničnici neretko komentarišu sudske procese iako im je to zabranjeno.
Zvaničnik Ministarstva pravosuđa Radomir Ilić, predstavio je u januaru predlog po kome bi se osigurala spoljna kontrola pravosuđa zbog toga što sudska grana vlasti nije nikome odgovorna. Ovaj predlog je izazvao negodovanje u sudskim i pravničkim krugovima, a do realizacije predloga nije došlo.
Iako je Srpska napredna stranka dobila izbore na programu borbe protiv korupcije 2012. godine, sama stranka je dosta utihnula na ovu temu. Tokom izlaganja ekspozea u oktobru, Ana Brnabić je posebno istakla borbu protiv organizovanog kriminala ali bez prevelikom fokusa na antikorupcijske mere.
Evropska komisija je zabeležila „umeren napredak“ po pitanju borbe protiv korupcije u Srbiji – iako postoje koraci koji su pozitivni po napredak u ovoj oblasti, broj završenih predmeta u vezi sa visokom korupcijom je opao u odnosu na prethodn