U Srbiji se nastavlja trend nekažnjivosti zlostavljanja od strane policije, kao i napada na novinare i predstavnike civilnog društva, prisutna je diskriminacija socijalno ugroženih grupa, žena, LGBT zajednice, Roma i drugih etničkih manjina, dok je u procesuiranju osumnjiičenih za ratne zločine zabeležen neznatan napredak, oceniila je u svom izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2021. godinu međunarodna organizacija Amnesty International
U izveštaju se navodi da je ponovo u stagnaciji dijalog o normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom pod pokroviteljstvom EU i SAD kao i da su tenzije pojačane u septembru prošle godine, kada je Kosovo uvelo zabranu srpskih registarskih tablica.
Evropska komisija je, podseća Amnesty International, u oktobru u svom izveštaju konstatovala slab naredak kada je reč o rešavanju pitanja nekažnjivosti u Srbiji. U vezi sa tim, istaknut je je paradoks da država pruža podršku osuđenim ratnim zločincima, navodi Amnesty international.
Prošle godine odložen je veliki broj glavnih pretresa u procesu koji se pred Višim sudom vodi za ubistvo 1.313 bošnjačkih civila 1995. godine u Kravici u blizini Srebrenice.
Vojne arhive u Srbiji i dalje nisu otvorene, bez čega nije moguće razjasniti sudbinu nestalih i otetih tokom ratova devedesetih u bivšoj Jugoslaviji.
Policija nije identifikovala odgovorne u svojim redovima za povređivanje 40 osoba tokom demonstracija u julu 2021. godine.
U septembru 2021. godine iz skupštinske procedure povučen je zakon o unutrašnjim poslovima.
U novembru je policija upotrebila prekomernu silu protiv demonstranata koji su protestovali zbog ugrožavanja životne sredine.
Nezavisni mediji i nevladine organizacije suočavaju se sa ozbiljnim pritiscima, a kancelarije NVO Žene u crnom nekoliko puta bile su išarane nacionalističkim grafitima.
Nevladine organizacije izarazile su ozbiljnu zabrinutost, jer je, prema novom zakonu o rodnoj ravnopravnosti, do 2024. godine odloženo finansiranje podrške žrtvama nasilja.
Amnesty international podseća da prošle godine nije usvojen nacrt zakona o istopolnim partnerstvima, na šta su između ostalih, pozvali i organizatori Parade ponosa, kao i da se toj inicijativi lično usprotivio i predsednik države.