Amnesty International je nevladina međunarodna organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava na globalnom nivou. Osnovana je 1961. godine u Londonu. Glavni fokus organizacije je usmeren ka kampanjama za zaštitu manjinskih prava, lobiranjem prema vladama država koja ozbiljno krše ljudska prava kao i izdavanjem godišnjih izveštaja o stanju ljudskih prava u državama sveta.
Nije učinjen napredak u oblasti suočavanja s prošlošću. Nacionalna strategija za ratne zločin se ne sprovodi, ne radi se dovoljno na istrazi ratnih zločina niti u optuživanju visoko pozicioniranih policijskih i vojnih zvaničnika. Podignuto je 7 optužbi i doneseno je pet prvostepenih presuda. Posebno spori su bili procesi za niže rangirane prestupnike čiji predmeti su prebačeni iz Bosne i Hercegovine, dok je proces u predmetu 10 osoba u vezi sa genocidom u Srebrenici odlagan zbog odsustva optuženih. Zakon koji reguliše odštetu za civilne žrtve rata je diskriminatoran s obzirom da se kao preduslov odštete uzima veoma visok procenat telesne povrede i odnosi se samo na one povređene na teritoriji Srbije.
Osobe koje su učestvovale u prebacivanju leševa kosovskih Albanaca na teritoriju Srbije 1999. godine i dalje nisu suočene sa odgovornošću, dok su u masovnoj grobnici u mestu Kiževak pronađena tela za koja se veruje da su kosovski Albanci.
Tokom masovnih protesta u julu 2020. godine, više od 70 osoba je povređeno i uhapšeno je 223 osobe. Policija je neciljno koristila suzavac i šok bombe, a mirni učesnici i učesnike kao i posmatrači i posmatračice su bili meta policije prilikom čega su trpeli i prekomernu upotrebu sile. Povređeni su i novinari, njih 4. Nijedan policijski službenik nije procesuiran do danas.
Diskriminacija i dalje postoji prema etničkim manjinama i raste broj okupljanja napada usmerenih protiv migranata. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je upozoravala na porast govora mržnje.
Nastavljeni su fizički i psihički napadi na novinare i novinarke u Srbiji. Novinarka Ana Lalić je uhapšena zbog navodnog širenja panike dok je istraživala stanje u bolnicama tokom pandemije. Finansijske vlasti su ciljale pojedince, istraživačke novinare i novinarke i 37 organizacija civilnog društva zahtevajući informacije sa bankovnih računa kako bi istraživala navodno finansiranje terorizma i pranje novca.
U periodu januar – novembar 2020. godine, ukupno 24.180 izbeglica i migranata je stiglo u Srbiju. Tokom vrhunca COVID-19 pandemije, oni su stavljeni u karantin pod zaštitom vojske. U prihvatne centre nisu mogli da ulaze predstavnici organizacija civilnog društva. Iako su organizacije već u maju pokrenule pravne radnje protiv zabrane izlaska iz ovih centara, vlasti su u oktobru obnovile slobodu kretanja.
Za trećinu je uvećan broj žena koje su se javile Autonomnom ženskom centru zbog nasilja tokom policijskog časa. Makar 22 žene su ubijene od strane svog partnera ili člana porodice do novembra 2020. godine.