Freedom House je organizacija koja je 1941. godine osnovana u Njujorku sa ciljem da promoviše borbu protiv fašizma u Drugom svetskom ratu i ulogu Amerike u njoj. Danas se Freedom House bavi stanjem demokratije u zemljama širom sveta, ali i ljudskim pravima i slobodama kao osnovama demokratski uređenog društva.
Parlamentarni izbori u julu 2020. godine su održani bez učešća mnogih opozicionih političkih partija zbog tvrdnji da izborna atmosfera nije bila slobodna niti fer. Nekoliko nedelja pred održavanje izbora, usvojen je izmenjen cenzus za dobijanje parlamentarnih mesta što se tumačilo kao pokušaj umanjenja efektivnosti opozicionog bojkota. Izlaznost je bila 48,9% ukupnog izbornog tela što je najniža izlaznost od prvih višestranačkih izbora 1990. godine.
Posmatrači su zabeležili brojne nepravilnosti tokom izborne kampanje i na dan izbora. Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi ODIHR/OEBS je istakla da je prisustvo Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i Srpske napredne stranke u javnom prostoru bez razdvajanja uloga izazivalo “neparalelno prisustvo u javnom prostoru”.
Izborni zakoni su u skladu sa međunarodnim standardima, ali su pojedini aspekti izbornog procesa loše regulisani i postojeći se ne primenjuju pravilno. ODIHR je u svom izveštaju o sprovođenju izbora iz juna 2020. godine istakao zabrinutost oko izborne administracije, rešavanja sporova i rešavanja izbornih prekršaja. Sprovođenje izbora je često netransparentno.
Regulativa u oblasti finansiranja političkih kampanja se slabije sprovodi. Nakon predsedničkih izbora 2017. godine, OEBS je izvestio da je Agencija za borbu protiv korupcije imala smanjenje resurse za proaktivno nadgledanje finansiranja kampanja i nije dubinski istražila sumnjive donacije.
Srpska napredna stranka koristi različite taktike da smanji izborni domet opozicionih političkih partija. Neke od tih taktika uključuju manipulaciju tajmingom vanrednih izbora, pritisak na nezavisne državne institucije i mobilizaciju javnih resursa kako bi podržala svoju kampanju. Ova stranka je takođe proširila uticaj na medije u državnom vlasništvu ali i one u privatnom vlasništvu koje zavise od državnog finansiranja. Ona koristi ove medije kako bi diskreditovala svoje političke neprijatelje.
Iako se izborni cenzus ne primenjuje na političke partije nacionalnih manjina zbog čega su one zauzele 19 parlamentarnih mesta na poslednjim izborima, one su često tihe u srpskoj politici u praksi.
Iako je porastao broj hapšenja i optužnica u oblasti korupcije, veoma su retke one koje se tiču većih slučajeva. Kritičari vlasti optužuju vladajuću stranku i predsednika Srbije za vezu sa organizovanim kriminalom. Tužilaštva često odbacuju slučajeve zbog nedostatka dokaza u slučajevima povezanim sa ministrima u vladi. Tako su kao nerešeni ostali slučajevi ministra Nenada Popovića, koji se dovodi u vezu sa upitnom privatizacijom koja je dovela jednog proizvođača električnih transformatora u bankrotstvo, ili slučaj ministra Siniše Malog osumnjičenog za pranje novca ili slučaj ministra Zlatibora Lončara osumnjičenog za veze sa organizovanom kriminalnom grupom. Tu je i slučaj ministra Nebojše Stefanovića, čijeg sada preminulog oca mnogobrojni procureli dokumenti i svedočenje uzbunjivača Aleksandra Obradovića dovode u vezu sa kupovinom oružja od države po sniženim cenama koje je kasnije prodavano izvan zemlje. Uzbunjivač je prvo uhapšen, zatim pušten i pod istragom, da bi u međuvremenu bio suspendovan sa svog radnog mesta.
Vlada je kritikovana zbog nedostatka transparentnosti u oblasti infrastrukturnih projekata i u oblasti javnih tendera. Poslanici nemaju mnogo prilike da postavljaju pitanja vladi, a na mnoga pitanja ne dobijaju odgovor.
Sloboda izražavanja je pod pritiskom pretnji tužbama novinarima, nedostatkom transparentnosti u vlasništvu medija, uredničkim pritiskom od strane političara i politički povezanih vlasnika medija. Pod pritiskom je i direktnim pretnjama usmerenim ka novinarima i visokom stopom autocenzure. Reguatrno telo za elektronske medije je kritikovano zbog nedostatka nezavisnosti. Novinari su se susretali sa fizičkim napadima, prljavim kampanjama, kaznenim poreskim inspekcijama i drugim vrstama pritisaka.
Nezavisno udružeje novinara Srbije je zabeležilo 28 fizičkih napada i 33 incidenta zastraživanja usmerenih prema novinarima zaključno sa avgustom 2020. godine. Tokom protesta u Beogradu u julu 2020. godine, najmanje 10 novinara je napadnuto od strane demonstranata i policijskih službeniaka.
Kritičari vlasti iz sveta novinarstva, akademske javnosti, civilnog društva ili javne sfere su bili mete prljavih kampanja provladinih medija.
U trenutku pisanja izveštaja su u toku 30 istražnih postupaka protiv aktivista bliskih poretu Ne davimo Beograd koji su organizovali proteste protiv vladinih odluka u vezi sa projektom Beograd na vodi. Nakon najave ponovnog uvođenja restriktivnih mera u julu 2020. godine od strane predsednika Srbije, hiljade demonstranata se okupilo da protestuje protiv nove odluke. Policija je reagovala nasilno prema učesnicima okupljanja, prolaznicima i novinarima fizički ih napadajući, jureći po ulici i bacajući suzavac.
Strane i domaće organizacije civilnog društva koje su otvoreno kritične prema vlasti su se susrele sa pretnjama i uznemiravanjem prethodnih godina.