Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisan i samostalan državni organ formiran na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije 2009. godine. Zadaci ovog državnog organa su sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije, kao i unapređivanje ostvarivanja i zaštite ravnopravnosti.
Najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta i to 118 u izveštajnoj godini. Najveći broj pritužbi podneto je u oblasti postupaka pred organima javne vlasti, što predstavlja 21,9% od ukupnog broja pritužbi; jedan deo pritužbi podnet je zbog nepristupačnosti objekata javne uprave. Diskriminacijom su posebno pogođena deca sa invaliditetom i to u oblasti obrazovanja tj. njihove inkluzije i obezbeđivanja odgovarajuće podrške (lični pratilac, prevoz do škole).
U toku 2019. godine Poverenica je uputila inicijativu za podnošenje amandmana na član 65. tačka 7. Predloga Zakona o zdravstvenoj zaštiti kako bi se predupredila diskriminacija dece, starih i osoba sa fizičkim i mentalnim invaliditetom.
Podneta je i jedna krivična prijava zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta tj. govora mržnje.
Poverenici se zbog diskriminacije na osnovu pola tokom 2019. obratilo više žena (54) nego muškaraca (29). Najveći broj pritužbi odnosi se na oblast rada i zapošljavanja. Žene su se najviše obraćale povodom pogoršanja položaja na radu tokom trudnoće i nakon povratka sa porodiljskog odsustva. Takođe, veći broj pritužbi podnet je i zbog diskriminatornih konkursa i oglasa za posao.
U 2019. godini kao problem pokazale su se i diskriminatorne i uvredljive izjave prema ženama u javnom govoru, na društvenim mrežama i u medijima. Poverenica je ovim povodom izdala više upozorenja.
Poverenica je izdala i nekoliko mišljenja na nacrte zakona i drugih akata: jedno od njih je i mišljenje upućeno inicijativi za određivanje naziva ulica i trgova Skupštine grada Beograda da prilikom predlaganja naziva ulica i trgova predloži nazive po znamenitim ženama.
Podnete su i dve krivične prijave zbog nedozvoljenih polnih radnji i zbog nasilja na sportskoj priredbi. Podneta su tri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla podneto je 50 pritužbi. Primetan je manji broj pritužbi u odnosu na 2018. godinu. Najveći broj pritužbi podnet je zbog diskriminacije romske nacionalne manjine. Najveći broj pritužbi u odnosu na oblast podneto je u oblasti rada i zapošljavanja i u oblasti postupanja pred organima javne vlasti, javnog informisanja i medija.
Podneta je jedna krivična prijava zbog izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti i pokrenut je jedan prekršajni postupak zbog diskriminacije romske nacionalne manjine.
Jedan od najvećih problema jeste i nedostatak uslova za život u neformalnim romskim naseljima.
Po osnovu diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije podneto je 18 pritužbi, što je manje nego u 2018. godini. Najveći broj pritužbi podnele su organizacije civilnog društva i to u oblasti javne sfere. Podnete su dve krivične prijave zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije. Pa osnovu diskriminacije zbog rodnog identiteta podneto je 12 pritužbi i to najviše u oblasti obrazovanja i stručnog usavršavanja.
Četiri pritužbe su podnete zbog diskriminacije izbeglica, interno raseljenih lica i tražilaca azila, što je manji broj u odnosu na 2018. godinu. Dve pritužbe se odnose na migrante i to u oblastima stanovanja i rada i zapošljavanja. Druge dve pritužbe se odnose na izbeglice sa prostora bivše Jugoslavije, takođe u oblastima stanovanja i rada i zapošljavanja.