Izveštaj GREVIO grupe o sprovođenju Istanbulske konvencije

Zaključci

• Pozdravljene mere donesene u cilju uklanjanja rodno zasnovanog nasilja i napredak u prilagođavanju odgovora na nasilje nad ženama.
• Žrtve ispaštaju zbog nedovoljnog broja specijalizovanih službi koji se bave zaštitom od nasilja. Broj centara za pomoć žrtvama silovanja je mali, a lokalne vlasti ne rade dovoljno s ciljem zaštite žrtava.
• Potrebno je uraditi više na polju zaštite dece u slučajevima porodičnog nasilja.
• Potrebna je snažnija krivičnopravna reakcija na sve oblike nasilja nad ženama, jer se slučajevi često ne shvataju ozbiljno ili se trivijalizuju kroz medije i javni diskurs. Silovanje nije definisano kao seksualni čin na koji žrtva nije pristala već kao delo počinjeno primenom prinude, sile ili pretnje.
• Malo presuda za većinu oblika nasilja nad ženama. Iako je broj optužnica porastao od 2012. godine, isto tako je porastao broj optužnica od kojih se odustalo. Većinski su uslovne sankcije, te nije korišćen pun raspon krivične sankcije.
• Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ograničava rad civilnog društva u pogledu davanja besplatne pravne pomoći žrtvama iako imaju veliko pravno iskustvo u ovoj oblasti.
• GREVIO daje niz preporuka koji se tiču veće podrške uslugama podrške žrtvama, dodatne zaštite žrtava nasilja iz svih kategorija, obezbeđivanja anonimnosti i poverljivosti na nacionalnim linijama za prijavu nasilja, veće saradnje sa civilnim društvom i obučavanja medicinskog osoblja o slobodnom odlučivanju žena na pobačaj i sterilizaciju.

U izveštaju se pozdravlja niz mera donetih radi suzbijanja i sprečavanja različitih oblika nasilja nad ženama u Srbiji. Vlasti su javno opredeljenje za ove politike, a politike se unapređuju u skladu sa međunarodnim standardima. Nekoliko zakonodavnih akata, nacionalnih akcionih planova i strategija se bave različitim oblicima nasilja definisanih Istanbulskom konvencijom. Pozitivan uticaj je doneo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost kao nacionalno koordinaciono telo koje ima centralnu ulogu u izradi dokumenata politike i akcionih planova u oblasti nasilja nad ženama i rodne ravnopravnosti. Pozdravljeni su napori za osnivanjem Nacionalne koalicije protiv dečijih brakova, koja će uključivati institucije i nevladine organizacije, a koja će da se bavi obukom stručnjaka o zaštiti od dečijeg braka, većoj podršci romskim devojkama, njihovim porodicama i romskim organizacijama.

Savetovanje i pružanje podrške žrtvama nasilja je ograničeno zbog malog broja stručnih službi koje se time bave, a koje su uglavnom pod upravljanjem nevladinih organizacija. Lokalne vlasti čine nedovoljno da pruže podršku ženama žrtvama nasilja. Nedovoljno je centara za pomoć žrtvama silovanja, tako da se mora uložiti dodatan napor kako bi se ustanovio sistem podrške uz iskustvo i znanja ženskih specijalističkih službi kojima su upravljale nevladine organizacije.

Potrebno je uložiti napore u pružanje podrške deci svedocima nasilja u porodici, uključujući savete i podršku za posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), podršku u domu u smislu rigorozne primene i izvršavanjem deložacija i sudskih odluka o zabrani kontakta, umesto uklanjanja dece iz majčinog starateljstva i uzimanje u obzir incidenata nasilja od strane nasilnog roditelja prilikom određivanja prava na starateljstvo i posete.

Potreban je snažniji krivično-pravni odgovor na većinu oblika nasilja nad ženama, posebno u slučaju nasilja u porodici. I pored unapređenja Krivičnog zakonika i drugih propisa usklađivanjem sa odredbama Istanbulske konvencije, i dalje postoje poteškoće primene zakonodavstva u praksi zbog toga što se oblici nasilja ne shvataju ozbiljnim i trivijalizuju se u medijima i javnom diskursu. Silovanje nije definisano kao seksualni čin na koji žrtva nije pristala već kao delo počinjeno primenom prinude, sile ili pretnje.

Broj presuda za većine oblika nasilja nad ženama su vrlo male. Neki od razloga podrazumevaju nizak nivo prijavljivanja do nedostatka uputstava o tome kako pripremiti predmet za sud i nedovoljne obuke o novim krivičnim delima. Iako je broj optuženih za nasilje u porodici porastao od 2012. godine, isto tako je porastao broj optužnica od kojih se odustalo. Tamo gde je došlo do presude su izrečene uslovne sankcije i retko se primenjivao pun raspon kazne. 

Pravna pomoć ženama žrtvama nasilja je načelno dostupna. Međutim, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći razlikuje žrtve nasilja u porodici – koje uvek imaju uslove za pomoć – i žrtve drugih oblika nasilja iz Istanbulske konvencije, koje moraju da dokažu podobnost za ovu vrstu pomoći. Zakon takođe postavlja kriterijume koji otežavaju civilnom društvu sa pravnom ekspertizom u ovoj oblasti da radi sa žrtvama.

Vlasti su pozvane da obezbede sprovođenje Konvencije bez diskriminacije po bilo kojem iz osnova navedenih u članu 4, stav 3. Konvencije, da obezbede stabilne i održive nivoe finansiranja na osnovu zasebnih budžetskih i finansijskih linija za sve politike i mere, da uvedu standardizovane kategorije podataka za obaveznu primenu od strane nadležnih organa unutrašnjih poslova, pravosuđa i drugih relevantnih aktera o polu i starosti žrtve i počinioca, njihovom odnosu, vrsti nasilja i geografskom položaju, da obezbedi pružanje specijalizovanih usluga podrške za žene sa rodnim pristupom i da se dodatno obezbeđuju sigurne kuće, uz obezbeđivanje de facto pristupa svim ženama, uključujući i žene sa invaliditetom, Romkinjama i migrantkinjama/azilantkinjama, da obezbedi poštovanje poverljivosti i anonimnosti za sve koji pozivaju nacionalne linije za pomoć kao i da obezbedi upućivanje na službe podrške koje pružaju nevladine organizacije i da obezbedi povećano poštovanje među starateljima i medicinskim stručnjacima za informisano i slobodno odlučivanje žena u vezi sa pobačajem i sterilizacijom, naročito kada je reč o ženama sa invaliditetom koje su smeštene u ustanove.

GREVIO je pripremio niz drugih preporuka za vlasti kako bi se obaveze iz Konvencije mogle potpuno ispuniti. Između ostalog, to su mere za podsticanje povećanog prijavljivanja od strane žrtvama, zatim potreba da se istraži uticaj preusmeravanja predmeta iz krivičnopravnog sistema na stope recidiviteta i stope suzbijanja kriminaliteta, zatim potreba za povećanjem finansiranja ključnih usluga podrške za žrtve i programi za počinioce kao i finansijska sredstva za politike, mere i zakonodavstvo usmerenih na sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama i za institucije koji su ovlašćeni za njihovo sprovođenje, kao npr. centri za socijalni rad. Za kraj, potrebno je pojačati napore da se identifikuju i podrže žene koje traže azil a koje su doživele ili su bile izložene riziku od rodno zasnovanog nasilja razvijanjem i promenom rodnih smernica za utvrđivanje izbegličkog statusa i obezbeđivanje adekvatnog smeštaja.