Freedom House je organizacija koja je 1941. godine osnovana u Njujorku sa ciljem da promoviše borbu protiv fašizma u Drugom svetskom ratu i ulogu Amerike u njoj. Danas se Freedom House bavi stanjem demokratije u zemljama širom sveta, ali i ljudskim pravima i slobodama kao osnovama demokratski uređenog društva.
Izborni zakoni u Srbiji usklađeni su sa međunarodnim standardima, premda u njihovoj implementaciji postoje problemi. Parlamentarni izbori iz 2016. godine obeleženi su pritiscima na medije i birače zaposlene u javnom sektoru, a opozicija je optuživala vladajuću stranku (SNS) za krađu izbora. Godinu dana kasnije Aleksandar Vučić se kao premijer iz redova SNS-a kandidovao za predsednika, pritom bivajući optuživan da se služi državnim resursima, poput medija, i kupovinom glasova. Na lokalnim izborima 2018. godine birači su pritiskani da glasaju za SNS, a nezavisnim posmatračima je na mnogim mestima, kako u Beogradu, tako i u unutrašnjosti onemogućeno posmatranje izbornog procesa. Izbori u Srbiji su godinama unazad obeleženi brojnim nepravilnostima i zloupotrebom resursa.
Političke partije se mogu stvarati bez formalnih prepreka, međutim nedostatak novčanih sredstava predstavlja problem za njihovo funkcionisanje. Tokom predsedničkih izbora 2017. godine, OEBS je prijavio da je Agencija za borbu protiv korupcije smanjila resurse za monitoring finansiranja političkih kampanja, što je razultiralo time da se SNS koristio različitim sredstvima pri finansiranju svoje kampanje.
Vladajuća partija nastoji da diskredituje opoziciju upotrebom medija, maltretiranjem i zastrašivanjem protivnika, ali i iznenadnim organizovanjem izbora. Stranke se nakon izbora udružuju sa SNS-om, a Rusija kroz medije, manje političke partije i neke nevladine organizacije pokušava da utiče na politiku u Srbiji.
Birači imaju značajan stepen slobode izbora u Srbiji, ali su izbori 2017. i 2018. godine obeleženi podmićivanjem, dolaskom SNS aktivista na vrata, pritiscima na zaposlene u državnoj službi i traženjem da njihova porodica i prijatelji glasaju za SNS.
Nacionalne manjine nisu dovoljno zastupljene i njihovi glasovi se ne čuju u dovoljnoj meri. Godine 2016. na parlamentarnim izborima nije bilo ni jedne romske političke opcije. Žene imaju ista politička prava kao i muškarci i moraju činiti 33% izborne liste. Godine 2017. na poziciju premijerke izabrana je žena i pripadnica LGBT zajednice, Ana Brnabić, ali se smatra da ona nije dovoljno radila na suštinskim problemima LGBT zajednice u Srbiji.
Dok Aleksandar Vučić predstavlja dominantnu figuru u zemlji, uprkos ograničenjima predsedničke funkcije, izvršna vlast u velikoj meri kontroliše zakonodavni proces, a opozicija se nalazi na marginama političkog života. Vučićevu vladu i SNS karakterišu veze sa organizovanim kriminalom, partijsko zapošljavanje i nedostatak transparentnosti, primetan u infrastrukturnim projektima i javnim tenderima, činjenici da opozicioni članovi Parlamenta nemaju jednake mogućnosti za postavljanje pitanja na sednicama, ali i opstrukciji zahteva za pristup informacijama od javnog značaja koje upućuju građani i novinari.
Odgovornost za slučajeve korupcije je prebacivana na više različitih tužilaca, a Agencija za borbu protiv korupcije jednim delom odgovornost svaljuje na policiju i nedostatak dokaza, dok se s druge strane i sama bori za nadležnost sa drugim subjektima.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je tokom 2019. godine zabeležilo čak 119 kršenja medijskih sloboda. Ona se uglavnom odnose na retoriku koja se prema njima upotrebljava, ali je bilo i slučajeva fizičkog nasilja. Novinari i urednici se suočavaju sa direktnim pritiscima, autocenzurom, pretnjama tužbama i kaznenim poreskim inspekcijama. Mnogi mediji su u vlasti pristalica SNS-a i upotrebljavaju sa za obračune sa protivnicima vlasti. Uočljiva je nedovoljna transparentnost u pogledu vlasništva određenih medija, a Regulatornom telu za elektronske medije (REM) se zamera to što nije u dovoljnoj meri nezavisno.
Verska sloboda je zagarantovana Ustavom Republike Srbije koji se uglavnom poštuje i u praksi.
Više visokih državnih funkcionera je optuženo za plagiranje doktorata, što baca sumnju i na autonomiju Univerziteta. Najpoznatiji takav slučaj je rad ministra finansija Siniše Malog, čiji je doktorat na kraju i poništen. Prema Zakonu o visokom obrazovanju veliki broj članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Nacionalnog akreditacionog tela postavlja država, dok po Zakonu iz 2017. godine direktore škola postavlja ministar prosvete.
Poznate ličnosti koje javno kritikuju vlast postaju meta kampanje koju protiv njih vode mediji naklonjeni vlasti, ali i državni zvaničnici. Javni prostor ne pogoduje slobodnom izražavanju i otvorenom dijalogu.
U toku 2019. godine protiv aktivista organizacije Ne davimo Beograd je podneto preko 30 prijava zbog protesta protiv projekta Beograd na vodi. Tokom 2019. godine trajali su i protesti započeti zbog napada na opozicionog političara Borka Stefanovića, a koji su bili odgovor na napade na opoziciju i medije i korupciju. Nevladine organizacije, posebno one koje kritikuju vlast ili govore o osetljivim društvenim temama predmet su pretnji, maltretiranja i kampanji koje se u medijima vode protiv njih. Štrajk radnika je u Srbiji legalan, ali Međunarodna konfederacija sindikata ističe da se radnici uslovljavaju odmazdom poslodavca.
Korupcija, nedostatak resursa i politički uticaj ugrožavaju pravo na pravično suđenje, a visoko profilisani i politički slučajevi su još podložniji spoljašnjim uticajima koji se ogledaju u izboru sudija, ali i komentarisanju predmeta koji su u radu u medijima. Neki od bezbednosnih problema koji se javljaju u Srbiji tiču se maltretiranja manjina od strane radikalne desnice i huligana. Društveno ugrožene grupe nemaju adekvatnu zaštitu – žene nemaju svugde jednaku platu kao muškarci, Romi su diskriminisani kako na polju obrazovanja, tako i na tržištu rada, a LGBT+ populacija je često na meti govora mržnje, ali i fizičkog nasilja za koje izvršioci vrlo retko odgovaraju.
Sloboda kretanja građanima Srbije nije ograničena još od 2010. godine od kada se u Šengen zonu ulazi bez vize. Pravo na imovinu se poštuje, premda ima slučajeva nelegalne gradnje i prevara, ali Romi se često iseljavaju iz svojih naselja bez pružene alternative. Žene i muškarci se slobodno odlučuju na brak i razvod, mada je prisilni brak čest u romskim zajednicama, a nasilje u porodici veliki problem u zemlji. Problem sa kojim se građani susreću jesu i nezaposlenost i loši uslovi rada u fabrikama. Tokom 2019. godine oko 50 radnika je poginulo na radnom mestu.